„Njihova prosečna plata je 900 evra i ako oni nju koriste tako da uštede i da najveći deo novca vrate svojim porodicama, mi kao država teško možemo da se izborimo sa tim problemom. Ja se pitam zašto ti ljudi ne iskoriste taj novac da obezbede sebi dostojanstveniji život ovde“, rekao je Momirović gostujući na RTV Vojvodina.

On je istakao da svi strani investitori moraju da posluju u skladu sa zakonima Srbije i da je on, kao član Vlade, zainteresovan za problem radnika iz Vijetnama, jer se radi o važnoj investiticiji za Srbiju, koja se prostire na više od 95 hektara i gde radi veliki broj radnika.

Odgovarajući na pitanje kako komentariše činjenicu da je juče skoro došlo do sukoba ispred baraka u kojima žive vijetnamski radnici, kada su aktivisti nevladinih i humanitarnih organizacija uspeli, uz pomoć revoltiranih vijetnamskih radnika, da savladaju angažovano privatno obezbeđenje i izvuku radnika „uzbunjivača“ iz okruženih baraka, kome navodno poslodavci iz Linglonga nisu hteli da vrate pasoš, Momirović je rekao da je tom radniku vraćen pasoš nakon što je dao otkaz u Linglongu.

„Gradilište Linglonga je najkontrolisanije u Srbiji. Inspekcije su izlazile na trene i nisu našle nepravilnosti. Ostaje otvoren slučaj smeštaja jer oni spavaju u neuslovnim prostorijama, ali ti radnici su jako dobro plaćeni. Veliki broj građana Srbije sa mnogo manjim platama ima dostojanstvenije uslove za život“, kazao je ministar.

Dodao je da državni organi ne guraju stvari oko Linglonga pod tepih, da inspekcije kontrolišu sve procese rada, ali da „naše mogućnosti nisu tako velike“, jer, kako je rekao, „nismo mi drugovi, pa da im nešto govorimo“.

„Кako se meni čini, oni posluju u skladu sa zakonima Srbije. Ovi problemi što su se javili nisu objektivne prirode. Moj utisak je da postoji animozitet prema kineskim investicijama u regionu i da forsiranje priče o ugroženosti prava vijetnamskih radnika ima političku notu“, rekao je Momirović.

Građani Srbije će odlučiti o svim pitanjima oko Rio Tinta

Na pitanje da li je tačno da se menja trasa pruge Valjevo–Loznica da bi se izbegle glavne žile, na kojima se pretpostavlja da se nalazi jadarit, i tako železnička, ali i putna, mreža upodobila budućim planovima britansko-australijske kompanije Rio Tinto o kopanju litijuma u Srbiji, Momirović je rekao da građani Srbije imaju krajnju suverenost u ovoj zemlji i da će oni odlučiti o svim pitanjima oko Rio Tinta.

„Rio Tinto vuče svoja istraživačka i eksploatatorska prava iz ranih 2000. godina. Prethodne administracije su preuzele tu obavezu, a nijedna ozbiljna država ne funkcioniše po principu diskontinuiteta. Mi možemo da odbacimo sve te potpisane ugovore, ali da li je to rešenje? Oni su prodali i omogućili eksploataciju za nula dinara. Ova vlada neće doneti ni jedan akt, dok se ne donese studija o proceni uticaja na životnu sredinu“, kazao je Momirović.

I za obilaznicu oko Loznice Momirović je rekao da se ne radi da bi se izašlo u susret željama Rio Tinta, već da je ona neophodna za samu Loznicu, bio Rio Tinto u Srbiji ili ne, jer se na taj način izmešta tranzit iz centra grada.

„To što je državno preduzeće Putevi Srbije dalo saglasnost Rio Tintu da pribavlja tehničku dokumentaciju za gradnju obilaznice oko Loznice urađeno je da bi država imala manje troškove. U strukturi troškova Rio Sava to je zanemarljivo, ali za nas je značajno. Ako želimo da pomognemo gradovima da se razvijaju, da rešimo ekološka pitanja u Loznici. Rio Tinto je pronašao interes da bi eventualno sutra imali neku prednost i po pitanju reputacije“, ocenio je on.