Priča kako je vlast u Srbiji poštovana jednako od svih na svetu i da njen prvi čovek uživa ogroman međunarodni ugled dugo je bila mantra Aleksandra Vučića. Istine radi, godinama je svet ćutao na urušavanje institucija u Srbiji, gušenje demokratije, gaženje medija i autokratiju, iako je povoda za reakciju bilo na pretek. 

Posle skoro deset godina, deluje da je prag tolerancije zapadnih aktera prema vlastima u Srbiji i njenom predsedniku na izmaku. To, između ostalog, potvrđuje i pismo sedmoro kongresmena upućeno predsedniku SAD u kom navode da su duboko zabrinuti zbog političke situacije u Srbiji, apelujući na Bajdena da upotrebi izvršnu naredbu 14033, koja podrazumeva “Blokiranje imovine i zabranu ulaska u SAD za osobe koje utiču da destabilizaciju situacije na Zapadnom Balkanu“.

“Na nesreću po narod Srbije, izveštaji su pokazali da je predsednik Vučić produbio korupciju u Srbiji. Nažalost, sloboda medija je dostigla novu najnižu tačku u Srbiji”, stoji, između ostalog, u pismu kongresmena.

Ozbiljna opomena za vlast

Diplomata Srećko Đukić za “Novu” ističe da je pomenuto pismo ozbiljna opomena za vlast u Srbiji i Aleksandra Vučića, te da se ponavljaju stvari iz devedesetih godina i odnosa

“Vučić je dobio šansu da napravi otklon od politike Šešlja i Slobodana Miloševića. Međutim, pokazuje se da on nije u stanju da to učini i sada je, umesto faktora stabilnosti i nekoga ko je deo rešenja, postao faktor nestabilnosti i deo problema”, podvlači Đukić.

Naš sagovornik kaže da pismo kongresmena bi trebalo shvatiti ozbiljno, iako se ono kod nas interperetira kao “napad antisrpskih elemenata”

“Ne bih potcenjivao pismo kongresmena. Predsednik SAD i te kako čita i uvažava njihovo mišljenje. To je u krajnjoj liniji i njegova obaveza. Ovo nam govori da je Vučićeva politika bankrotirala i postala predmet razmatranja celokupnog američkog političkog establištmenta”, smatra Đukić.

Detalj koji podeseća na period Miloševića 

Đukić da ga je pismo američkih kongresmena podestilo na jedan detalj iz njegove diplomatske karijere tokom devedesetih godina.

“Tada su američki kongresmeni napisali pismo u kom su tražili da se Milošević optuži pred Tribunalom u Hagu. Razgovarao sa jednim od predstavnika tadašnje vlasti i rekao da je to ozbiljna stvar. Oni to tako nisu shvatili, smatrajući da su kongresmeni nevažni, jer su bili uvereni da je njihov uticaj jednak onom koji imaju poslanici u našoj zemlji. Svi znate na kako se završila politička karijera Miloševića”, kaže Đukić.

Vučićeva zbunjena reakcija

Reakcija predsednika Srbije na pismo kongresmena bila je poprilično zbunjujuća. Neubedljiva odbrana i priča o tome kako „brine za svoj narod“ i štiti srpske, a ne američke interese, podestila je na mladog Vučića iz doba radikala, kom su Amerikanci bili zakleti neprijatelji.

Foto: TANJUG/ MILOS MILIVOJEVIC/ nr

„Dokaz korupcije je činjenica da sam se trudio da nabavim respiratore, lekove i veštačka pluća za naš narod, kada su veliki presretali avioni i hteIi da sve ode u njihove zemlje – oni lepo da žive, a mi lepo da umiremo“, rekao je Vučić, da bi potom sebe uporedio sa Robin Hudom.

„Super, ja sam kriv za to. To nije nikakav dokaz nikakve korupcije, već moje borbe, pa makar bio Robin Hud iz jednog malog naroda koji se borio za svoje ljude. To bih ponovio i u budućnosti, to ću uvek da uradim. Moj posao je da pomažem građanima Srbije, a ne da pomažem građanima Amerike ili bilo koje druge zemlje“.

S druge strane, Dragan Popović, direktor Centra za pratkičnu politiku, dodaje da je nezahvalno praviti paralele sa odnosom kakav je nekad imala američka administracija  prema Miloševiću, ali da nekih sličnosti ipak ima.

“Postoje naučene lekcije, posebno kad govorimo odnosu Srbije i SAD. Oni puštaju naše autokratske vladare do određene granice, bilo da je reč o Miloševiću ili Vučiću. Ta granica se povlači na drugačijim mestima, ali bitno je da ona postoji. Čini mi se da se Vučić približava toj granici posle čega neće moći da računa na američku pomoć i podršku u svakom slučaju”, napominje Popović.

On dodaje da ne seća oštrije reakcije američkih kongresmena u poslednjih dvedeset godina.

“Posebnu pažnju privlači detaljnost tog pisma. Ono je vrlo argumentovano i ozbiljno pripremano, što znači da iza njega stoje ozbiljne namere. Njega ne bi trebalo čitati kao stav američke administracije, ali jeste važno upozorenje za srpski režim i poruka da hodaju na ivici noža. Ukoliko Vučić padne sa te ivice na pogrešnu stranu, promeniće se celokupna politička situacija u Srbiji, ali i u regionu”, zaključuje Popović.