Voljno ili ne, Aleksandra Vučića smo i prošle godine gledali i slušali više nego bilo koga drugog. Jedna od glavnih crta njegove vladavine je bombardovanje javnosti informacijama i obećanjima, i to u tolikoj meri da građani brzo zaborave šta je rekao i obećao pre samo nedelju dana. A ko se još seća šta je bilo pre šest meseci.

U nastavku su samo neke od neistina koje je predsednik Srbije izgovorio tokom 2021. godine, a Nova.rs koristila je informacije sa portala Istinomer.

“Ne gostujem često po televizijama” – 11. januar 2021.

Upravo taj portal je za laž godine izabrao Vučićevu izjavu na TV Hepi da “ne gostuje često na televizijama”.

“Ako mi dozvolite na ovakav način, pretpostavljam da je gledaocima dosadno, ali me, molim vas, pustite jer ja nemam priliku, ne gostujem često po televizijama, više odgovaram na pitanja novinara i ovakvu priliku kod vas na televiziji uvek želim da iskoristim”.

Prema podacima Istinomera, samo u toku 2020, Vučić je 37 puta bio gost televizijskih emisija. I ove godine je nesumnjivo rekorder u tom pogledu. Prema podacima Birodija, on je samo u dnevnicima televizija sa nacionalnom pokrivenošću prethodnih godinu dana “proveo” više od 100 sati.

Ubedio Predojevića da nije bilo izbora 2020. – 6. 04. 

Bez sumnje predsednik Vučić je za dobar deo građana ubedljiv govornik, čak i kad je očigledno da ne govori istinu. Tako je bilo u aprilu na TV Pink, kada je Srđana Predojevića praktično ubedio da nije bilo izbora. Predojević je konstatovao da se u javnosti govori da čim Vučić počne da deli „evre i vitamine“, da to znači da će možda da raspiše neke izbore.

Voditelj TV Pink ga je upitao da li je on zaista u predizbornoj kampanji.

„Govorili su i prošle godine kada smo davali one helikopter pare od po 100 evra svakom stanovniku Srbije. Jesu li rekli – biće izbori? Je l’ tako bilo, Srđane? Pa, je l’ tako bilo?“, upitao ga je Vučić, na šta je Predojević zbunjeno odgovorio „Pa jeste tako bilo“.

“Kada sam tužio političare?” – 28. 11.

Predsednik Vučić je u jednoj emisiji na TV Pink govorio o političkim protivnicima i novinarima, navodeći da nikad nije tužio nikog od njih.

“I još nešto o brizi o političkim protivnicima. Kad im je neko zabranio da bilo šta kažu? Kada sam bilo koga od njih tužio? Kada sam bilo koga od novinara tužio za bezbrojne laži koje su izgovorili? Nikada. Zato što poštujem slobodu govora i zato što se trudim da se poštuje pravilo audiatur et altera pars, da se čuju svi drugi“, rekao je on.

Aleksandar Vucic gost u emisiji Hit Tvit
Aleksandar Vučić gost u emisiji Hit Tvit Foto:Screenshot/TV Pink

Početkom novembra objavljena je vest o tužbama koje je Vučić podneo protiv Boška Obradovića i Dragana Đilasa, zbog “narušavanja ugleda” i komentara u medijima.

“Zamislite da je neko od nas rekao da treba da se ujedine Srbija i RS” – 28.11.

On je u istoj emisiji govorio o izjavi Aljbina Kurtija da bi na referendumu glasao za ujedinjenje Kosova i Albanije.

“… zamislite da je neko od nas rekao da treba da se ujedine, a nije, niti će, Republika Srpska i Srbija. Moje pitanje je, znate za koliko bi (EU) reagovali? Reagovali bi u roku od, kako to klinci u Beogradu kažu, u roku od odmah“, rekao je Vučić.

Predsednik Vučić zanemario je očito izjave Aleksandra Vulina koji je, primera radi, u aprilu na TV Pink govorio o ujedinjenju svih Srba u jednu državu. On je rekao da je njegovo mišljenje da „Srbi treba da imaju jedinstvenu državu”.

O Koluviji i legalizaciji marihuane – 12. 10. 2021.

Vučić je pokušao i da relativizuje optužbe protiv Predraga Koluvije, kome se stavlja na teret proizvodnja 1,6 tona marihuane. Stajući u njegovu odbranu, on je rekao da je Koluvija bio predugo u pritvoru, te da su marihuanu pola okruženja, Nemci i ostali legalizovali.

“Nije imao 10 tona kokaina ili nešto slično, već, koliko sam razumeo, tonu marihuane, koju pola okruženja – Nemci i ostali su legalizovali, što on takođe negira da je imao uopšte, ali nije ni važno čak i da je imao”, branio je Vučić Koluviju.

Aleksandar Vučić, Dubai
Aleksandar Vučić Foto: Printscreen/Tv Pink

Istinomer navodi da za sada ne postoji država u Evropskoj uniji ili u našem neposrednom okruženju u kojoj je potpuno legalna proizvodnja, prodaja i konzumacija kanabisa. To važi i za Nemačku, koja je legalizovala samo medicinsku marihuanu.

O „istorijskom“ susretu sa Ramom – 16. 09. 

Vučić je rekao i da je njegov susret sa Edijom Ramom bio prvi susret predstavnika Albanija i Srbije još od 1947. godine.

„Pre nego što smo se sastali kod Angele Merkel Edi Rama i ja, kao predsednici Vlada dveju zemalja – Albanije i Srbije, poslednji susret predstavnika Albanije i Srbije je bio 1947. godine”, rekao je Vučić.

Kako je Istinomer preneo, dogodilo se više sastanaka između predstavnika Srbije (Jugoslavije) i Albanije i pre Vučićevog sastanka sa Ramom. Na primer, premijer Zoran Đinđić imao je sastanak sa albanskim kolegom Ilirom Metom u aprilu 2001, a ubrzo je usledila i nezvanična poseta ministra Gorana Svilanovića Albaniji. I Vuk Drašković je kao ministar spoljnih poslova bio u zvaničnoj poseti Albaniji, a u maju naredne godine Kastriot Islami, ministar spoljnih poslova Albanije, došao je u Beograd.

“Struja u Srbiji najjeftinija” – 9. 07.

Početkom godine poskupela je struja i to za 3,4 odsto, a predsednik Srbije je na TV Hepi rekao da “imamo najjeftiniju struju u Evropi”, što je još u nekoliko navrata ponovio:

“A što ja da učestvujem u tome da uništavam Srbiju i da za 7,8 godina mi moramo da plaćamo milijardu evra na godišnjem nivou da bismo imali struju? Taj problem je imala sad čak velika Kina, jer su rekli, oni rekli bićemo kargo neutralni do 2060. Nema struje u mnogo mesta…”.

Aleksandar Vucic gost u emisiji Cirilica na televiziji Happy
Aleksandar Vučić gost u emisiji Ćirilica na televiziji Happy Foto:Screenshot/TV Happy

Milomir Marić: “…njima smeta što je jeftina struja u Srbiji”.

Vučić: “Najjeftinija struja u Evropi”.

Kako je objavio Istinomer, i tada kao i sada (u julu) prema podacima sa Eurostata, jasno se videlo da Srbija u poređenju sa drugim državama Evrope nema najjefiniju struju za domaćinstva. Struja (po kilovat času) najjeftinija je u Ukrajini.

“Testiramo više od 80 odsto zemalja EU” – 29. 03.

Nakon još jednog kritičkog izveštaja Evropskog parlamenta o Srbiji, Vučić je izjavio da Srbija testira više od 80 odsto zemalja EU.

“Izveštaj EP sve govori. Oni su tu sve sami rekli o sebi. Primećuje se da zdravstveni sistem Srbije pati od nedostatka resursa. Jesu oni to gledali u svoje dvorište? I kaže da nam sistem pati od nedostatka radne snage. Ljudi, mi testiramo više od 80 odsto zemalja EU i oni nas osuđuju”, naveo je predsednik.

Po podacima sa worldometers.info, gledajući ukupan broj testiranih, Srbija nije ni u prvih 10 zemalja, kao ni po broju testiranih na milion stanovnika. Ni statistika Univerziteta Džons Hopkins ne svrstava Srbiju u vrh po stopi testiranja, preneo je Istinomer. U proseku za sedam dana, a po broju testiranih na 100.000 ljudi, vode Slovačka, Austrija, Nemačka, Luksembrug, Slovenija, Danska, Francuska, Holandija, Mađarska…

“Vakcinisaću se za vikend, još razmišljam…” – januar 2021.

Još krajem avgusta prošle godine Aleksandar Vučić je rekao da će se prvi vakcinisati protiv korone. Ne samo što se to tada nije dogodilo, nego je nova obećanja davao i tokom 2021, i u nekoliko navrata prolongirao primanje cepiva.

Tako je u januaru rekao da još uvek razmišlja o tome i da želi da deli sudbinu narodna. Posle samo dva dana izjavio je da će se vakcinisati za nedelju dana, te da mu je važno da ne bude među prvima.

Aleksandar Vučić prima treću dozu vakcine Foto: Goran Srdanov/Nova.rs

Isto je najavljivao i tri dana kasnije. On je 19. januara, nakon zajedničke sednice državnog vrha i Operativnog tima za vakcinaciju, izjavio da će se najverovatnije vakcinisati za vikend.

„Ja sam nešto bio bolešljiv, pa mi je Zlatibor (Lončar) zabranio do vikend”, rekao je Vučić.

Vakcinu je primio 6. aprila.

“Ustav ne dozvoljava obaveznu vakcinaciju” – 14. 07.

Predsednik Srbije je u julu rekao da je pobornik obavezne vakcinacije za pojedine kategorije stanovništva, ali da u Srbiji tako nešto nije moguće zbog Ustava koji to brani, jer bi predstavljalo kršenje ljudskih prava.

Međutim, u Srbiji već decenijama postoje vakcine koje su obavezne, od kojih neke primaju bebe odmah po rođenju. Prema podacima sa sajta “Halo beba”, to je slučaj sa vakcinama protiv hepatitisa B, tuberkuloze, a kada dete napuni dva meseca, tri i po i pet meseci života, prima kombinovanu petovalentnu vakcinu protiv dečije paralize, difterije, tetanusa, velikog kašlja… U drugoj godini života dete prima kombinovanu vakcinu protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR).