NaslovnaVestiOTKRIVAMO: Toma Mona se nije za džaba šlihtao Vučiću

OTKRIVAMO: Toma Mona se nije za džaba šlihtao Vučiću

Nakon što su krajem oktobra narodni poslanici brzometno, po hitnom postupku, usvojili novi rebalans budžeta za 2021. godinu, u Skupštinu je u četvrtak, 4. novembra, stigao i predlog budžeta za narednu, 2022. godinu. Nema sumnje da će i ovaj predlog glatko proći glasanje u parlamentu bez opozicije, i u kojoj bi vladajuća većina, da joj se kaže, na zvonce izglasala da je danas sreda a ne ponedeljak. No, šta u budžetu zapravo piše? Ko dobija, ko gubi, gde će ići pare građana tokom naredne godine i za šta je država planirala da se zaduži?

Prvo osnovne brojke – prihodi budžeta su planirani na 1517 milijardi dinara (1,9 odsto više nego u rebalansu), a rashodi na 1717 milijardi (4,2 odsto manje nego u rebalansu), tako da će ukupni fiskalni deficiti biti za trećinu manji nego 2021: umesto 304,5 milijardi iznosiće 200,2 milijarde.

Ovo će značiti i da bi, bar na papiru, fiskalni deficit sa ovogodišnjih 4,9 odsto BDP-a, trebalo da padne na 3 odsto BDP-a. Vlada, dakle, nije poslušala Fiskalni savet, koji joj je predložio da, zbog boljih rezultata ove godine, u sledećoj planira još snažnije snižavanje deficita.

Slično, Vlada je kroz budžet računala na rast BDP-a od 4,5 odsto (Fiskalni savet preporučio konzervativniju procenu od 4 odsto), a računa i da će rast BDP-a tokom 2021. dostići 7 odsto (mada, na primer, poslednje izdanje Makroekonomskih analiza i trendova saopštava kako “nije sasvim izvesno da će rast BDP-a u zemlji u 2021. prevazići prognoze MMF-a“, odnosno 6,5 odsto.

Predlogom budžeta planirano je da plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta porastu za 8 odsto, počev od plate za decembar 2021, a za 7 odsto kod ostalih budžetskih korisnika.

Od kraja septembra 2020. do kraja avgusta 2021. godine javni dug je uvećan sa 26,6 na 28,5 milijardi evra – budžet planira da će udeo javnog duga na kraju 2022. sa 58,2 sići na 56,6 odsto BDP-a.

No, ko dobija pare i za šta?

Uporedivši predlog budžeta za 2022. sa budžetom za 2021. i rebalansom iz oktobra, jasno se izdvajaju “dobitnici”: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture dobija znatno više za kapitalne izdatke, Ministarstvo Nenada Popovića (za inovacije i tehnološki razvoj) imaće za čak 57 odsto veći budžet u odnosu na rebalans, Ministarstvo rudarstva i energetike za 36 odsto, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave za 26 odsto, Kancelarija za IT i eUpravu 20 odsto… BIA dobija oko 7,5 milijardi dinara, ali bez reči o tome za šta će taj novac biti iskorišćen.

Takođe, tu su i mnoga budžetska davanja za koja je jasno da su “bačene pare” – 176 miliona dinara ide za razvoj i praćenje sistema javnih nabavki (onih istih javnih nabavki u kojima je maltene svaka velika, blago rečeno sumnjiva, bez ikakvih posledica); ili 301 milion za Agenciju za sprečavanje korupcije, sa sve direktorom koji je bio član i finansijer SNS-a; ili, bačena 24 miliona na “razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona”…

Sa druge strane, među onima koji su najviše “zakinuti” jeste ministarstvo privrede, i to zato što je iz budžeta uklonjeno 50 milijardi kovid-pomoći za preduzeća. Međutim, iako je ukupan iznos subvencija zbog ovoga niži, subvencije privatnim firmama su zapravo uvećane sa 13,1 na 20 milijardi dinara – a to je ona kategorija koja je uvek interesantna, i koja je uvek netransparentna: u ovu kategoriju su “strpani svi đuture” – i Fijat, i Er Srbija i LingLong i Toyo Tire, ali i Millenium Resorts, Planinka, Alco Group hoteli…

Budžetom za 2022. godinu predviđena je mogućnost da država odobri projektne i programske zajmove do čak 21,1 milijarde evra (u odnosu na 16,7 milijardi iz rebalansa u oktobru, tj. 14,7 milijardi iz “originalnog” budžeta za 2021, usvojenog prošle godine).

Naravno, jasno je da neće svi, a možda ni većina ovih projekata krenuti tokom ove godine: postoje neki projekti koji se “vuku” kroz razne budžete iz godine u godinu, a da se prstom nije maklo da se oni započnu. Dobar primer je projekat koncertne dvorane od 120 miliona evra, koja “stoji” evo već 3-4 godine kao planirani graditeljski poduhvat, a da nije ni počela njena izgradnja.

Takođe, poređenjem budžeta, vidi se da su neki projekti poskupeli “na papiru”, iako nisu ni započeli: tako, prva faza izgradnje metroa u Beogradu u budžetu za 2021. iznosila je pola milijarde evra, da bi se u novom predlogu “popela” na 700 miliona; slično, deonica auto-puta Beograd-Zrenjanin-Novi Sad bila je 510 miliona evra, a u novom budžetu – 710 miliona.

Evo samo nekih projekata koji bi trebalo da započnu ove godine: Nacionalni fudbalski stadion (oko 60 miliona evra tokom 2022, ukupno 250 miliona), izgradnja novog mosta preko Save u Beogradu (oko 30 miliona evra tokom 2022), putevi Iverak-Lajkovac, Požarevac-Golubac, Beograd-Zrenjanin, ali i oko 45 miliona evra za početak izgradnje metroa u Beogradu…

Želiš da pomogneš #Otvorenosr.rs? Doniraj

Pratite nas

0FanovaLajkuj
0PratilacaZaprati
1PratilacaZaprati
46PratilacaZaprati
0PretplatniciPretplatite se

Najčitanije

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Сличне вести