Foto: Shutterstock

Evropska unija do kraja godine neće otvoriti nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer više članica EU smatraju da vlasti u Beogradu, uprkos obećanjima, nisu sprovele dodatne nužne reforme u ključnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosudja i slobode izražavanja, rekli su Beti izvori u Briselu.Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU objasnili su za agenciju Beta da i poslednje rasprave uoči ministarskih zasedanja i sastanka lidera EU pokazuju da „nema izgleda da se donese odluka o otvaranju bar jednog novog poglavlja, što se ranije smatralo mogućim“.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još nedavno ocenio da bi EU sa Srbijom mogla otvoriti pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na konkurentnost, ali su najnovije analize navele neke članice EU ;da je to zasad teško prihvatljivo jer je došlo do zastoja u bitnim reformama u Srbiji.

Evropski diplomatski izvori su skrenuli pažnju na činjenicu da u nacrtu zaključaka za sastanak šefova diplomatija Unije, koji treba da bude održan narednog utorka, stoji da, kad je reč o Srbiji, “Savet EU žali što napredak u vladavini prava nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja vodi pregovore i poziva Srbiju da demonstrira političku volju, značajno ubrza reforme i pruži konkretne i opipljive rezultate u ovoj, kao i u drugim temeljnim oblastima”.

Zvaničnici u Briselu napominju da to nikako ne znači da EU na bilo koji način koči rešenost da podrži Zapadni Balkan na putu evropske integracije, ali ima i mišljenja da je bolje malo sačekati i dobiti kvalitetniju osnovu za dalji napredak.

Na to se, kako je rečeno, nadovezuje i za većinu vrlo sporna odluka Bugarske da zaustavi početak pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, ali i stavovi, posebno Francuske i Holandije, da ni Albanija zasad ne zaslužuje da počne pregovore o članstvu zbog manjkavih reformi vladavine prava.

Varheji je, medjutim juče u Evropskom parlamentu, tokom raspave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona, ;rekao da se, kad je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, ;”jos uvek nada” ali da je “nažalost sve manje izvesno da se ove godine mogu usvojiti pregovarački okviri”.

Evropski komesar je pozvao parlamente u Skoplju i Tirani da pomognu da se prebrode teškoće, ali i rekao da “Severna Makedonija mora da učini dodatne napore da izadje u susret onome što brine Bugarsku i da se nadju prihvatljiva rešenja”, uz opasku da je to i stvar političke volje vlada te dve zemlje.

I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak je u raspravi naglasio da se sad vidi da Evropska komisija nastoji da podstakne ; rešavanje svih problema u regionu, pa je tako i u dijalogu pokrenula pitanja koja su do sada bila po strani.

Posebno je stavljen naglasak na postignute a neprimenjene dogovore i sprovodjenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, podvukao je Lajčak, rekavši da “‘pacta sunt servanda’, sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno” i da je zato EU utvrdila i nadzorni mehanizam koji će to pratiti.