PočetnaVestiAnasonović: Dosta likovanja! Šta posle bojkota?!

Anasonović: Dosta likovanja! Šta posle bojkota?!

Jelena Anasonvić, lice protesta (koordinator) Protiv diktature i protesta 1 od 5 miliona:

,,Na jednom od poslednjih sastanaka na protestu (do trenutka mog izlaska iz te priče) koje smo imali sa predstavnicima potpisnika Sporazuma sa narodom, Nebojša Zelenović nas je uveravao da će održati reč i ostati i na lokalu dosledan bojkotu.
I to nije ispunio.

Ali nije ni ostatak opozicije ništa manje kriv, niti više kredibilan, iako vrte priču kako su ogoleli režim (jesu, toliko da su klinci morali da gutaju suzavac i dobijaju pendreke u glavu tokom julskog protesta) i ostali dosledni držeći se (napokon) date reči.

Zelenoviću se, dakle, sigurno može mnogo toga zameriti.
Najočitije je to sedenje na dve stolice – bojkot plus lokalni izbori.
To je svakako mogao da predupredi time što bi još prošle godine tokom leta iskreno priznao da ne bi baš prepustio grad naprednjacima.

Elem, nađimo se na tome da je kriv zbog toga što je “izdao bojkot”, ali ne zaboravimo da je tokom karantina i vanrednog stanja bio aktivan, nije se sakrio niti tihovao, već radio svoj posao, kao gradonačelnik i političar u Srbiji.

I nakon svega, kada ostatak opozicije bez trunke plana osim produbljivanja stranačkih razračunavanja ili pak javnog čišćenja redova, kojim široj javnosti, a bogami, i onoj upućenijoj, samo “demistifikuju” opoziciju od reči, predstavljajući je onakvu kakva jeste, ogoljenu do srži, sa karijeristima, tviter aktivistima i oportunistima u prvim redovima, koji naravno, baš smatraju da zaslužuju funkciju i bez nje ne mogu – jer, kako biti u političkoj organizaciji, a bez funkcije, stranačke ili one buduće, nakon predsedničke presudne 2023. godine, javne funkcije, pa to ne biva – dok se svi od imalo integriteta spletkama i podmetanjima sklanjaju u stranu, nakon svih tih nenaučenih lekcija, niko iz opozicije se nije ni drzuo da bilo šta kaže medijima i obrazloži zašto tihuju na temu Šapca.

Drugog objašnjenja do taktike “ćuti, pravi se da te nema i proći će” kojom su se neki i hvalili, ja nemam.

I ne razumem, iskreno – iako sam svesna koliko su celu naprednjačku mašineriju upregli ovaj put, pogotovo što je samo Šabac bio aktuelan, pa je suvišno govoriti o mogućoj pobedi, a kamoli fer i poštenoj – ali to odsustvo solidarnosti, borbenosti, to odsustvo želje da se ukaže makar moralna podrška onima koji izlaze da se bore za svoj grad, za svoje komšije, za svoje ulice, e, odsustvo svega toga pokazuje o kakvoj zapravo nekredibilnoj i opoziciji bez integriteta je reč.

Pragmatično i racionalno je sada zaključiti da je pobeda u ovom trenutku nemoguća, osim ako bi se mnogo činilaca poklopilo – najpre ljudi, bilo da ovi prekaljeni puste one vredne, poštene i neukaljane iz svojih organizacija u prve redove, bilo da se traže novi i stvara atmosfera gde će oni želeti da uđu u ovaj ring-kaljugu, da se obrasci stranačkih, aktivističkih i ponašanja u političkim organizacijama menjaju iz korena, što podrazumeva poštovanje demokratskih procedura, timskog rada, podele zadataka, predan i temeljan rad, odsustvo nepotizma, udvorica, prevaranata i preletača, iskrenost i otvorenost, razumevanje za ljudske sudbine i težak život, naročito u unutrašnjosti Srbije, iskrena podrška svima koji žele da se politički aktiviraju, što pravna, medijska, moralna, pa i ljudska, ali i iskrena samokritika i samopreispitivanje umemo li da radimo to što radimo, ili moramo još da učimo, slušamo i upijamo. Pa, potom, svaki pedalj medijskog prostora otimati, od sela do sela, sa svakom organizacijom, svaki čovekom razgovarati, sa planom, predlozima i rešenjima.

Ali, pored toga što pragmatično i racionalno možemo zaključiti danas da je pobeda, a naročito ona fer i poštena na izborima nije moguća, tako je isto racionalno zaključiti da se do, ajmo uzeti tu 2023.ili koju god godinu želeli, ništa neće promeniti ako se ovako bude radilo.

Malo se zagrebe neka afera, pa se ispadne heroj ili heroina, pa se to zaboravi, pa se čeka još koji pendrek ili pesnica u glavu, da se napravi neki simbolični protest, gde se učesnici već znaju napamet, isti ljudi, neki entuzijasti, neki znaju da moraju da pruže podršku, jer kako politički da je ne pruže, eventualno, neka konferencija gde se iznađu kakvi rokovi, a evo, već koliko vremena prošlo, a od silnih datih rokova ništa bilo nije.

Racionalno je da se zaključi – a tek ko zna, pa taj ili bira da se spakuje i ode, ili da ga se uopšte više ne tiče šta se dešava u Srbiji – da se ništa ovakvim tempom, neradom i kalkulantskim igrarijama neće promeniti.

Samo će nicati pokreti od dva i po člana, pa će te iste pokrete neko pokupovati, ili ih neko uceniti ili toliko pritiskati da će pristati da se priklone većem. Čast izuzecima i hvala im što se drže.

I kao što se oćutao Šabac, sledeće godine će se oćutati jelte i moj Zaječar, pa za dve Lučani, Mionica, a za četri? Hoćemo li ćutati u celoj Srbiji?

Hoćemo li biti zadovoljni sa 10, 15 posto osvojenih glasova? Da uzmemo novac iz budžeta, dobijemo malo medijskog prostora i gradimo organizaciju?

Običan narod ne može više da preživi u ovakvoj Srbiji, ni duhovno ni fizički.
Od egzistencije do potpune izopštenosti u zajednici, tako se danas oseća većina onih koja ne želi ovu vlast i ovakav sistem.

Samo mislim da to vrhovima stranaka i političkih organizacija nije jasno i ne dolazi im ni do mozga, ni do džepa, a ni do svesti, jer da jeste, bili bi juče u Šapcu, makar da Zelenoviću pruže podršku, pa makar likovali nad svojom pravom i ispravnom odlukom o bojkotu i trenutnom demaskiranju režima Aleksandra Vučića.”

Želiš da pomogneš #Otvorenosr.rs? Doniraj

Pratite nas

1,126FansLike
0FollowersFollow
1FollowersFollow
32FollowersFollow
0SubscribersSubscribe

Najčitanije

Сличне вести