Шиканирање вијетнамских радника у зрењанинској фабрици Линглонг, одузимање пасоша и ускраћивање слободе кретања, запрепастиле су готово све који прате догађаје у Србији.Јавност је најпре сазнала за то да су поменути радници налазе у колективном смештају и то у нехуманим условима, а потом је откривено да им је слобода кретања ограничена на круг фабрике, те да су онемогућени да напусте Србије услед чињенице да су им одузети пасоши. Сумње да је реч о трговини људима у циљу радне експлоатације, додатно су појачане након сцена виђених у среду кад је обезбеђење фабрике Линглонг спречавало отпуштеног радника да напусти круг фабрике. Поменути радник уједно је и узбуњивач који је обелоданио тамну страну пословања кинеске фабрике у Србији.

„Брат“ Си нам је послао робовласнике и прљаву технологију

Почетком априла 2019. године Вучић је предводио државну делегацију која је у Пекингу потписала низ међудржавних споразума са Кином. Најављена су вишемилионска улагања у Бор, Зајечар, производња летећих аутомобила у Србији, извоз свињских папака из Србије, зајмови за инфраструктурне пројекте…

На крају је поменута посета овековечена изјавом шефа српске државе како је од “брата Сија” добио “полузагрљај”.

“Код Кинеза важи правило да код њих нема грљења и љубљења. Мене је председник Си… Ја сам иначе човек који то не ради често, осим са људима са којима имам изузетно близак однос, да сам чекао реакцију председника Сија. Па је он више пута некакав полузагрљај извео, што они изузетно ретко раде, што значи да веома поштују Србију, понашање Србије и ја сам због тога веома, веома срећан и веома поносан“, рекао је Вучић сумирајући састанак са Си Ђипингом.

Однос Кине према Србији, односно статус који је наша држава омогућила инвеститорима из те земље, можда најбоље осликава стање на градилишту фабрике Линглонг. Још пре открића да вијетнамски радници, благо речено, трпе мобинг од кинеског послодавца, медији су имали прилику да се непосредно увере да за инвеститора са Истока не важе закони државе домаћина.

Најпре, у намери да узму изјаву активисте Ивана Живкова и сниме градилиште, осујећени су новинари холандског НОС-а (Nederlance Omroep Stichting), а затим и екипа “Прегледа дана” Newsmax Adria.

И једне и друге су, док су радили свој посао, ометали кинески држављани за које се претпоставља да су запослени као обезбеђење. Поменути радници, иако су страни држављани, спречавали су новинаре да на јавној површини обављају свој посао, показавши тако да не поштују законе земље домаћина. Осим својим телима, снимање су покушавали да спрече и раширеним јакнама, а све време су и сами снимали новинарске екипе мобилним телефонима.

Оправдање за агресиван приступ гостију из Кине нема, а док надлежне институције ћуте повлађујући кинеским партнерима, све чешће се може чути да узрок нервозе и ометање новинара лежи у чињеници да се поједини објекти Линглонга подижу без грађевинске дозволе, те да за поменуту фабрику гума није урађена званична процена утицаја на животну средину, што је уједно и предуслов за њено добијање.

Кинески инвеститор поднео је захтев за изградњу највеће машине за производњу пластике, а у миксеру будуће фабрике гума користиће се сировине као што су чађ, креда, етерична уља, синтетички каучук и стеарин.

Осим одговора на питање како је могуће да се страни држављани понашају као да за њих не важе закони земље домаћина, држава није одговорила ни на питање активиста због чега је Линглонгу поклоњено 100 хектара пољопривредног земљишта и 70 милиона евра буџетске помоћи укратко – због чега никада није објашњено зашто је будућа фабрика, потенцијални загађивач, пројекат од националног значаја.

Кинеске вакцине најскупље – „али је нама брат Си дао попуст“

Судећи по изјавама представника власти, пре свега председника Александра Вучића, који у свакој прилици изражава своју захвалност брату Сију, ова земља је постала “највећи пријатељ” Србије. Тај статус званично јој је доделио шеф српске државе на почетку корона кризе.

Србија је највећи број вакцина увезла управо од кинеске компаније Синофарм, због чега је ова азијска држава постала земља са којом Србија има најинтезивнију сарадњу у фази сузбијања коронавируса. А све је почело Вучићевим позивом кинеском председнику, односно тврдњом да нико не може да нам помогне, изузев “брата Сија”.

“Схватили сте да европска солидарност не постоји. То је била бајка на папиру. Упутио сам посебно писмо кинеском председнику Си Ђинпингу јер највеће наде полажемо у Кину. Назвао сам га не само драгим пријатељем већ и братом не само мојим личним, већ и наше државе и народа и замолио сам га, гарантујући му вековно челично пријатељство са малом Србијом, да нам пошаљу лекаре. Наши лекари постају уморни, не смемо да дозволимо да нам корона уђе у болнице”, говорио је Вучић 15. марта прошле године на конференцији за медије неспоредно пред увођење ванредног стања.

Кинеска страна није остала имуна на молбе шефа српске државе, па су тако неколико недеља у Београду боравили лекари из те земље, а након што је Кина направила вакцину, Србија је међу првима стала у ред за њену набавку.

До данас није обелодањена цена по којој је Србија набављала цепива (не само од произвођача Синофарм) и једно што за сада знамо јесте да је кинеска вакцина била најскупља, али да смо, како је рекао Вучић – добили попуст од брата Сија.

“У октобру сам писао Си Ђинпингу, молио га и цена је драстично спуштена. Кад будете видели цену, споменик ћете да ми дижете једног дана. Не смем да кажем цену, јер ће сви да траже онда од Кинеза по тој цени да траже. Ја због њих не смем да кажем”, рекао је Вучић, гостујући на ТВ Прва у јануару ове године.

Да и кинеска страна и те како има разлога да једног дана председнику Вучићу подигне споменик, да се закључити и на основу тога што на највећим путним пројектима у Србији доминирају кинеске компаније, због укључивања Кине у пројекат изградње метроа и због тога што су ослобођени ПДВ и царине за изградњу пруге Београд Будимпешта. Кинески инвеститори задовољно трљају руке и након договора да “челиче” Смедерево, као и због чињенице да српска власт немо посматра тровање ваздуха у Бору за које је најодговорнија компанија Зиђин.

Све у свему, полузагрљај Си Ђипинга није био ни мало јефтин, а цену као увек плаћамо ми – грађани и грађанке Србије.

Izvor: Srbininfo