Đukanović: Nemam komunikaciju ni poslovni odnos sa Vučićem

Crnogorski predsednik Milo Đukanović izjavio je da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem nema komunikaciju niti poslovni odnos i odbacio ocene da ga je Evropska unija (EU) “pustila niz vodu”.

U intervjuu agenciji Beta Đukanović je rekao da mu se srpski predsednik Aleksandar Vučić nije javio niti tražio sastanak sa njim kada je bio na sahrani mitropolita Amfilohija u Podgorici i dodao da na Vučićevu posetu Crnoj Gori gleda kao na privatnu. “I ja kada odem u privatnu posetu u Beograd ne javljam se nikome od mojih kolega u državnoj vlasti u Srbiji”, kazao je on.

Đukanović je kazao da nakon izbora 30. avgusta nije imao komunikaciju sa srpskim predsednikom.

“U prethodnom periodu sam imao komunikaciju koja je podrazumevajuća za ljude koji obavljaju funkcije šefova država susednih država”, rekao je on.

Povodom Vučićeve izjave da je “užasnut antisrpskom kampanjom u Crnoj Gori”, Đukanović je kazao da takve tvrdnje gotovo ne zaslužuju komentar.

“Pogledajte preglede srpske štampe uključujući i izveštaje analitičkih centara koji su se bavili medijskom scenom regiona i videćete da su registrovali nekoliko desetina hiljada tekstova sa unisonom, neprijateljskom porukum prema Crnoj Gori, sa neskrivenom potrebom mešanja ne samo u medijski već u unutrašnjopolitički život, tako da u tom smislu govoriti o antisrpskoj kampanji u Crnoj Gori smatram da je bespredmetno”, kazao je Đukanović.

Komentarišući ocene pojedinih analitičara da je Vučić svojom posetom ustvari “označio teritoriju i pokazao ko je gazda u Crnoj Gori”, Đukanović je rekao da ne razmišlja na taj način.

Nema gazde nad Crnom Gorom

“Gazde nad Crnom Gorom nema i neće ga biti. Crnoj Gori ne treba gazda, ni iz Crne Gore, ni iz okruženja. Crna Gora je suverena država koja je svoju suverenost obezbedila u jednom mukotrpnom procesu borbe za svoj identitet koji joj je bio brutalno otet u procesima nakon Prvog svetskog rata”, kazao je Đukanović.

On je poručio da ako negde postoji takva ideja u “okruženju ili na nekim udaljenim adresama na nju je pametno zaboraviti”.

Đukanović je ponovio da sa Vučićem nema poslovne odnose.

“To je apsolutna besmislica ko god da je izgovorio. Nemam nikakvih skrivenih poslova ni u Crnoj Gori, ni u inostranstvu, ponajmanje u Srbiji”, rekao je on i dodao da je to jedna od obmana koja se plasira od njegovih političkih protivnika.

Dodao je da se ne seća ni jedne zajedničke fotografije sa nekim biznismenom koja bi mogla da potkrepi neke takve sumnje.

Na dodatno pitanje šta je za zajedničkom fotografijom sa Mohamedom Dahlanom, Đukanović je rekao da Dahlan nije biznismen već čovek iz sveta bezbednosti.

“On je veoma respektabilna osoba iz sveta bezbednosti pre svega na Bliskom i Srednjem istoku, čovek koji je prepoznat i na široj globalnoj bezbedonosnoj mapi, čovek koji ima izuzetno prijateljske odnose prema nekadašnjoj Jugoslaviji, pa i Srbiji i Crnoj Gori, čovek koji je ovde vrlo često boravio kao turista ali i kao prijatelj jednog broja ljudi koji žive na ovim prostorima. I to je sve, tu nema nikakve priče o biznisu”, rekao je on.

On je odbacio ocene da ga je međunarodna zajednica “pustila niz vodu”.

“Da bi neko nekoga pustio niz vodu trebalo je da mu prethodno pomaže da mu glava bude iznad vode. Niti Crnoj Gori, niti meni lično niko nikada nije pomagao da držimo glavu iznad vode. Naprotiv. Setimo se samo referenduma. Jeste li prepoznali nekoga, iz sada nama partnerske međunarodne zajednice, tada da nam pruža podršku. Ne”, rekao je Đukanović.

Kako je dodao, niko ne može da ga pusti niz vodu jer je “čitavo vreme držao do svog integriteta, samostalno i odgovorno odlučivao o pitanjima koja se tiču crnogorskih interesa”.

“Mogu da kažem da sam u nekoliko takvih situacija kada nisam imao razumevanje međunarodne zajednice, kasnije se ispostavilo, pravilno odlučio”, rekao je on.

EU nema detaljan uvid u situaciju na Balkanu

Govoreći o izjavi komesara za proširenje Olivera Varhejija da je Crna Gora trebalo da povuče odluku o proterivanju srpskog ambasadora Vladimira Božovića, Đukanović je ocenion da nije bilo mesta za njegovu takvu reakciju niti želi da je analizira.

“Već očekujem od naših evropskih partnera da u svakom trenutku imaju jasan i detaljan uvid po pitanju svih problema u našem regionu. Zapadni Balkan je deo Evrope. EU je lokomotiva čitave Evrope. Nemoguće je komentarisati situaciju na Zapadnom Balkanu bez svakočasovnog detaljnog uvida u stanje stvari. Ja se plašim da u ovom trenutku taj uvid EU nema i da ne prepoznaje izvesne refleksije procesa koji se dogadjaju unutar same EU a koji se ovih dana manifestuju i u nemogućnosti da se usvoji evropski budžet. E, to se mora prepoznavati ukoliko se želi igrati uloga svetionika”, kazao je on.

Kako je dodao, Zapadni Balkan je zona odgovornosti EU i ako se ona ne bude bavila Zapadnim Balkanom baviće se drugi sa svojim političkim uticajem.

“Ako nemaju vremena onda je prirodno i odgovorno obratiti se ljudima na Zapadnom Balkanu u koje imaju poverenja da se dobiju odgovori na ta pitanja. Reagovati bez svega toga sa nekim preporukama koje su neprimenjive nije najbolje za sam autoritet EU”, rekao je Đukanović.

Amfilohije u početki nije odbacio ideju

Crnogorski predsednik izjavio je da Demokratska partija socijalista (DPS) snosi deo odgovornosti za jačanje Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, ali da se to nije događalo slučajno već je imalo svoju predistoriju.

Đukanović je rekao da se Srbija vratila politici iz 90-ih da “tobože štiteći pravo ugroženih Srba u regionu zapravo ugrožava suverenitet susednih država” u čemu “značajnu ulogu ima SPC”.

Na pitanje da li DPS snosi deo odgovornosti za ovakvo jačanje SPC, Đukanović je kazao da je “nemoguće izuzeti se od odgovornosti za ovakav kuršlus koji se događao uoči i nakon izbora”. Đukanović je rekao da je sa pokojnim mitropolitom Amfilohijem odmah nakon referenduma o nezavisnosti 2006. razgovarao o tome da se crkva u Crnoj Gori zove Pravoslavna, bez nacionalnog predznaka, i da “ta ideja na startu nije bila odbačena”.

U tom smislu, ukazao je Đukanović, nakon referenduma 2006. formiran je Episkopski savet koji je SPC u Crnoj Gori dao određenu autonomiju što se “smatralo kao odličan korak”.

“Odmah nakon nezavisnosti, tokom razgovora sa Amfilohijem u prisustvu jednog zajedničkog prijatelja, predložio sam mu da treba razmišljati o tome da pravoslavna crkva u Crnoj Gori dobije takvo ime da bismo je oslobodili nacionalnog predznaka odnosno predznaka tih srpsko-crnogorskih podela”, kazao je on.

Kako dodaje, dali su izvesno vreme “jednoj takvoj potencijalnoj evoluciji”.

“Ta ideja tada nije odbijena. Ona nije od samog starta odbačena kao ideja. Taj proces komunikacije izmedju SPC i države u jednom periodu nakon nezavisnosti je tekao dosta primereno. Međutim, dalji razvoj političkih događaja u Srbiji, regionu i na globalnoj sceni je doveo do zaoštravanja koja su se ispoljila prije svega zbog obnove velikodržavnih ideja”, kazao je Đukanović.

On je rekao da se u “zadnjih godinu, dve, Srbija vratila svojoj politici iz 90-ih da tobože štiteći pravo ugroženih Srba u regionu zapravo ugrožava suverenitet susednih država i na taj način nedvosmisleno ali prividno kamuflirano najavljuje svoju ideju obnove velike Srbije” kao i da u tome “značajnu ulogu ima SPC”.

Đukanović je rekao da nema nikakvu sumnju da će Zakon o slobodi veroispovesti biti pre ili kasnije deo pravnog pokreta Crne Gore, ali i dodao da ga je trebalo ranije usvojiti.

Zakon je usvojen prošle godine u decembru i predviđao je da se imovina za koju crkva nema dokaza o vlasništvu vrati državi. SPC je zbog toga organizovala litije koju su trajale mesecima i na kojima je učestvovalo na desetine hiljada ljudi. Nova vlada Crne Gore najavljuje da će prvi korak biti izmena zakona.

“Da, nije bilo optimalno vreme prošle godine u decembru. Učinjenom poslu nema mane, tada je bila procena da se, iako je kasno, mora ići sa usvjanjem tog zakona, da se ne sme čekati više od pet godina od kada smo krenuli u tu priču, a podsetiću vas da se u usvajanje tog zakona krenulo 2014. godine. I sve to je doprinelo stvaranju jedne ovakve atmosfere koja je dovela do ovakvog izbornog ishoda”, rekao je on.

Đukanović je rekao da je prepisivanje sporne imovine počelo pre 90-ih godina, ali i da ga je bilo za vreme njegove vladavine.

“Živim za dan kada će se ustanoviti kako se to dogodilo, ko je iz crkvenih a ko iz državnih organa odgovoran za to i živim za dan kada će biti privedeni licu pravde”, kazao je on.

Kako je dodao, mitropolit Amfilohije niti bilo ko drugi ga nije pobedio na ovim izborima iako je “čuo takve komentare od onih ljudi ništa ne rade za 30 godina nego priželjkuju njegov poraz”.

“Ne treba fatalistički zaključiti da je sada vreme da samo na zgarištu ustanovljavamo nečiju odgovornost. Nema zgarišta. Pa ne bilo nas ako nismo u stanju da odbranimo crnogorsku nezavisnost. Ne bilo nas. A ima nas. Ima 40 poslanika u crnogorskom parlamentu koji su nepokolebljivo odlučni da to brane. Ne bilo nas ako nismo u stanju da sa tom snagom nastavimo put ka evropskom sistemu vrednosti. Ne treba očajavati nego treba realno gledati na stvari. Život je prepun uspona i padova. Nije problem pasti. Problem je ne ustati”, rekao je Đukanović.