PočetnaVestiDveri: Apel za odbranu slobode govora

Dveri: Apel za odbranu slobode govora

У среду 23. децембра 2020. године у Првом основном суду у Београду судиће се некадашњем народном посланику Бошку Обрадовићу и његовим сарадницима за кривично дело насилничко понашање, које му ставља на терет Заменик јавног тужиоца Биљана Мићановић. Бошку Обрадовићу се, притом, суди за кривично дело које је наводно починио на степеништу Народне скупштине Републике Србије док је био народни посланик. Према тужиочевом Оптужном предлогу жртве Обрадовићевог насилничког понашања су тадашњи народни посланик Маријан Ристичевић и тадашњи министар здравља Златибор Лончар.

Народни посланик Бошко Обрадовић је према наводу тужиоца кривично дело насилничког понашања извршио тако што је вређао оштећене Ристичевића и Лончара, док су Ристичевића, уз то, „увукли у групу окупљених демонстраната испред Дома Народне Скупштине, где је затим и задобио наведене повреде,“ које су у Оптужном акту оцењене као лаке телесне повреде.
Потписници овог Апела полазе од следећих ставова када је питању у кривични поступак који се води против некадашњег народног посланика Бошка Обрадовића:

„Неодговорност посланика за мишљење,“ речју Слободана Јовановића, „је један услов представничког режима.“ По речима једног другог уставног правника „да би заступник (посланик) стварно уживао пуну слободу изражавања, потребно је да буде трајно, доживотно неодговоран.“

Истовремено, важећи Устав Републике Србије (чл. 103) дефинише посланички имунитет као апсолутан. Објашњавајући природу апсолутног посланчког имунитета, највећи српски уставни правник свих времена, Слободан Јовановић, каже како посланик не би био одговоран „ни онда кад би се његов глас и говор могли окарактерисати као један деликт, и кад би у сличном случају, други један државни орган или грађанин морао бити осуђен на казну или накнаду штете. Нпр. посланик је… гласао за једну резолуцију којом се народ позива на буну.“

С обзиром на чл. 103. Устава Србије и природу апсолутног посланичког имунитета, подизање Оптужног предлога за кривично дело насилничко понашање против некадашњег народног посланика Бошка Обрадовића због речи упућених посланику Ристичевићу („Лопове, лопове, дођи овамо олошу један“) и речи упућених министру Лончару („Лончаре лопове, нећеш више да убијаш, готово је брале, судиће ти народ, нећеш више да крадеш, нећеш више да лажеш…“), представља најочигледнији доказ да садашњи режим злоупотребљава Кривични законик и државно тужилаштво за гушење слободе говора.

Имајући у виду да се некадашњем посланику Обрадовићу стављају на терет не само вербалне радње, већ и лака телесна повреда нанета посланику Маријану Ристичевићу, потписници Апела траже да се на кредибилан начин утврди ко је стварни извршилац тог дела, пошто се то из Оптужног предлога не види, уверени да „одговорност за насиље јесте други услов“ представничке демократије.


Суђење некадашњем посланику Бошку Обрадовићу за вербално насиље над Маријаном Ристичевићем и Златибором Лончаром, уз сведочење Марка Атлагића и Милована Дрецуна, најочигледнији су доказ моралне хипокризије која је захватила политички и свеукупни јавни живот у Србији. Креатори насилничког „политичког“ понашања и макијавелистичког утилитаризма у обновљеној српској вишестаначкој демократији бране српски парламентаризам од​ насилништва Бошка Обрадовића. Већ та чињеница јасно говри да се у Првом основном суду у Београду не суди Бошку Обрадовићу већ слободи политичког говора која је неподношљива и неприхватљива сваком тоталитаризму.

Др Владимир Димитријевић

Коста Димитријевић, књижевник

Никола Н. Живковић, писац и преводилац

Мр Драган Крсмановић, пуковник у пензији

Професор др Александар Липковски

Никола Милованчев, правник и историчар

Бранимир Нешић, издавач

Милослав Самарџић, историчар и економиста

Проф. др Зоран Чворовић

 

Želiš da pomogneš #Otvorenosr.rs? Doniraj

Pratite nas

1,129FansLike
0FollowersFollow
1FollowersFollow
34FollowersFollow
0SubscribersSubscribe

Najčitanije

Сличне вести