PočetnaVestiGrigorije: Ljudi odlaze iz Srbije jer neće da budu slepi poslušnici

Grigorije: Ljudi odlaze iz Srbije jer neće da budu slepi poslušnici

Ovih dana sreo sam mnogo naših ljudi, koji nisu otišli iz Srbije samo zbog sticanja materijalnih dobara, nego zato što se od njih u domovini zahtevalo da budu članovi partije kako bi mogli da se zaposle. Sada su uspešni, napreduju u struci, ali često osećaju snažnu nostalgiju za domovinom i bližnjima.

Nedavno sam u blizini Augsburga sreo jednog divnog čoveka iz Srbije, lekara u klinici nadomak ovog drevnog nemačkog grada, gde sam, kao i mnogi drugi, došao da se testiram na koronavirus. Bio sam obradovan kad sam video koliko ga ljudi koje smo sreli poštuju i kako ga svi rado i s uvažavanjem pozdravljaju. Nakon testiranja, koje je trajalo kratko, porazgovarali smo, onako pod maskama, još koji minut ispred klinike. Tu je, kaže, već sedam godina sa suprugom i dvoje dece, završava supspecijalizaciju i svi su se dobro snašli. A onda je, nakon kratke pauze, dodao da ipak čeznu za otadžbinom i da im je povremeno jako teško.

Za mene je tokom dva uzastopna dana to bio sedmi sličan susret (inače, o brojnosti naših lekara i inženjera u Nemačkoj nije potrebno posebno govoriti). Prilikom našeg razgovora iznova me je začudila činjenica da i on kao i svi naši ljudi koji su se obreli u Nemačkoj govori ono što sam toliko puta dosad čuo – da nije došao u Nemačku samo zbog sticanja materijalnih dobara, nego da ga je u prvom redu na to nagnala činjenica što je od njega u domovini zahtevano da bude član neke partije kako bi mogao da se zaposli, ili što bi – ako bi i došao do posla – njegov rad bio potcenjen i nedovoljno plaćen, a napredovanje onemogućeno ili pak svedeno na minimum.

Budući da nije želeo da živi i radi u takvom okruženju, sada – kao i stotine drugih naših lekara – leči obolele u Nemačkoj, napreduje u struci, ali često oseća snažnu nostalgiju za domovinom i bližnjima. Svakako da su nabrojane okolnosti bile povod za odlazak znatnog broja mladih ljudi s naših prostora (pa čak i onih u srednjoj životnoj dobi), ali ne treba smetnuti s uma ni to da mnogi odlaze ne stoga što su loše plaćeni (jer, recimo, pojedini inženjeri imaju pristojne plate), već zbog urušavanja sistema – zdravstvenog, socijalnog, penzionog, obrazovnog, a čije će se posljedice u punom intenzitetu osjetiti tek u decenijama koje su pred nama.

Vladika Grigorije Foto: Direktno.rsVladika Grigorije Foto: Direktno.rs

Кada sam uveče stigao kući, podstaknut pomenutim susretom, vratio sam se knjizi Noama Čomskog, O anarhizmu. U poglavlju koje nosi naslov “Slobodan stvaralački rad” autor citira Vilhema fon Humbolta, koji kaže: “Ako zanatlija pravi prelepu stvar na spoljašnju komandu, mi se možemo diviti tome što on radi ali ćemo prezirati to što on jeste – oruđe u rukama drugih. Ako zanatlija stvara iz svojih sopstvenih interesovanja, inicijative, posvećenosti i istraživanja, mi ćemo se diviti tome što on jeste”.

Ova misao me je potresla, kako zbog jednostavne istinitosti koju u sebi nosi, tako i zbog osećaja da je u njoj sadržan i odgovor na pitanje koje me muči u vezi s tolikim brojem naših lekara, inženjera i radnika svih profila koji su se nastanili u Nemačkoj. Oni, naime, u svojoj domovini najčešće nisu imali prilike da dođu do zaposlenja (osim ako ne pristanu na to da se zaposle “preko” neke partije), a ako su čak i imali posao, radno okruženje i odnos nadređenih bio je takav da njihova kreativnost i posvećenost, o čemu upravo i govori Čomski, nisu mogle doći do izražaja.

Vladika Grigorije, episkop dizeldorfski i cele Nemačke

Želiš da pomogneš #Otvorenosr.rs? Doniraj

Pratite nas

1,129FansLike
0FollowersFollow
1FollowersFollow
32FollowersFollow
0SubscribersSubscribe

Najčitanije

Сличне вести