Ivica Dačić, predsednik lažne skupštine, sa kormilarom sa Andrićevog venca Aleksandrom Vučićem, slika su i prilika Srbije u poslednjih 30 godina: stranačko-parazitski sistem, neistražene veze sa kriminalcima, partokratija, korupcija, rođačka ekonomija, privatni fakulteti za preprodaju diploma i plagiranje doktorata, negativna selekcija, zloupotreba položaja i državnih resursa… Vlasti su se menjale za ove tri decenije, ali je korumpirani politički sistem ostajao uvek isti. I u njemu uvek kao deo sistema ova dvojica simbola naše propasti, za koje nije zabeleženo da su ikada išta radili sem što su se bavili politikom i živeli o trošku naroda i države. Zato ovde više nije rešenje samo u smeni vlasti već nam je potrebna promena kompletnog sistema i smena političkih generacija.
Ivica Dačić je stigao da za praznike gostuje na svim televizijama, vodi jutarnje programe i zapeva sa pevaljkama, ali još uvek nije našao vremena da odgovori na moj poziv za konsultacije oko početka dijaloga između vlasti i opozicije. Još pre dve nedelje zvanično sam mu poslao dopis na adresu Narodne skupštine i pitao zašto dijalog između vlasti i opozicije o izbornim uslovima ne može da počne bez posredovanja Evropskog parlamenta, i to hitno, kao jedini način da se mirno reši sadašnja politička kriza legitimiteta svih glavnih državnih institucija, kao i zašto neprestano odlaže elementarne konsultacije između vlasti i opozicije na kojima bismo se dogovorili o početku dijaloga, formatu, roku za završetak, terminu izbora na svim nivoima i garancijama za primenu dogovorenog u toku dijaloga?
Ivica Dačić FOTO: ATA Images
Jedino što se od Dačića moglo čuti u međuvremenu jeste da mu nije jasno koji je format i koje su teme dijaloga, pa sam mu i tu pomogao i sugerisao jedini smislen format dijaloga: između delegacije ujedinjene vlasti i delegacije ujedinjene opozicije koja je bojkotovala izbore. To znači da, sa jedne strane, treba da se formira delegacija od strane svih onih koji učestvuju u vlasti (SNS, SPS, SPAS, LSV, LDP), a – sa druge strane – onih koji su bojkotovali izbore 21. juna na svim nivoima i dokazali nelegitimnost vlasti. Isto tako sam rekao da nemam ništa protiv da deo delegacije vlasti budu i predstavnici lažne opozicije poput SRS. Što se tiče delegacije opozicije, takođe, nisam zatvoren za ostale kolege iz opozicije koji su izlazili na izbore i koji su spremni da podrže zajedničku platformu za pregovore sa vlašću.
Što se tiče tema za dijalog, to je još lakše pitanje i one bi trebalo da budu podeljene u tri dela: 1. hitno oslobođenje medija za drugačije mišljenje i glas opozicije, a pre svega javnih medijskih servisa i televizija sa nacionalnom frekvencijom koja je javno dobro, i to više meseci pre izbora; 2. stvaranje drugih uslova za slobodne i poštene izbore (sprečavanje pritisaka na birače, zabrana funkcionerske kampanje, novi sastavi REM-a, RIК-a, Agencije za borbu protiv korupcije…), i 3. promena izbornog sistema na svim nivoima (uvođenje mogućnosti glasanja i za kandidate po imenu i prezimenu, a ne samo za izborne liste), jer ima dovoljno vremena do izbora za to.
Aleksandar Vučić FOTO: Printscreen/Instagram
Jedina tačka koju Srpski pokret Dveri kandiduje za zajedničku platformu opozicije za ove razgovore jesu garancije da ono što se dogovorimo i potpišemo zaista bude i sprovedeno, jer se ovoj vlasti ništa ne može verovati, pa čak ni na potpisanu reč. Te garancije su nemoguće bez direktnog učešća predstavnika opozicije u sprovođenju i daljem nadgledanju dogovorenog. To je moguće kroz nekoliko modela: prelazne, tehničke vlade nestranačkih stručnjaka, ko-ministara iz redova opozicije u nekoliko ključnih ministarstava za sprovođenje izbora, ili posebnog ministarstva ili komisije sastavljene od predstavnika kako vlasti i tako i opozicije koja bi imala sva potrebna ovlašćenja da kontroliše primenu dogovorenog i kompletan izborni proces.
Boško Obradović nedeljom: Кada su nas, građane, poslednji put nešto pitali?
Međutim, Ivica Dačić je ostao nem na sve ove konstruktivne i dobronamerne predloge i nastavio da igra svoju zadatu ulogu neprestanog odlaganja početka dijaloga. Prvo je najavljeni dijalog sa kraja 2020. godine pomerio za početak nove godine, a sada ga ponovo odlaže za mart ili april, iako je njegov početak nedavno najavio za odmah posle Božića. To govori ne samo o licemerju i tradicionalnoj laži i prevari u svakom političkom obećanju vlasti već i o želji da se dijalog stalno odlaže i tako potroši vreme do vanrednih izbora, kako se izborni uslovi ne bi promenili na bolje.
Boško Obradović FOTO: Dveri
Dobro je poznato da svako, pa i vlast, može da radi šta hoće, ali ne može dokle hoće. Bojkot izbora je do kraja razgolitio nedemokratski karakter sadašnje vlasti u Srbiji, kao i besmislenost i neodrživost parlamenata koji su na svim nivoima bez opozicije. To je priznala i sama vlast koja je još pre konstituisanja novog skupštinskog saziva i izbora nove Vlade skratila im mandat sa četiri na godinu i po dana. Tako isto će morati i da sedne za pregovarački sto i prihvati da dođe do poboljšanja izbornih uslova. Ili ćemo – u suprotnom – morati ponovo na ulice da se izborimo za slobodu i demokratiju, jer nam ih niko neće pokloniti. Za to se moramo sami izboriti. A sveži vetar političkih promena koji je prošle godine krenuo iz Crne Gore, pa nastavio preko Banjaluke, mora ove godine stići i u Srbiju.
Komentari