Prokuplje ovih dana liči na Lučane. Naravno, poređenje je crno. Treba da se zabrinemo. Jer, koliko god da je politika loša ili gora, nešto je ipak iznad nje.
A posle Lučana, više ništa nije isto. Neka masa ljudi, tada se nasmejala u lice ljudima koji su izgubili sina. Drugi detalji su nebitni i ipak su samo detalji.
Otkad se mi to rugamo tuđoj patnji, pitala sam se. Koliko odmah, svi koji su bili na toj strani, moraju se nekako iskupiti, postideti, zamoliti za oproštaj, nametalo mi se kao imperativ.
Ovih dana, moj grad je pao na ispitu humanosti. Grad koji je mnogo puta u svojoj istoriji te ispite polagao. Moj grad, koga papirima možete proglasiti i velegradom, sad je manji nego što je bio. A mogao je da zablista i tako utre put boljim vremenima i ljudima.
Neka teško bolesna deca čekaju našu pomoć. Roditelji se mole i nadaju. Bolest ne čeka, vreme curi. Neki dobri ljudi pokreću akcije skupljanja novca. Dece je mnogo, narod je siromašan, ali daje. Nekada se skupi, a nekada bude kasno.
Osećaj za pružanjem pomoći imaš jednostavno zato što si čovek. Za to ti druge kvalifikacije ne trebaju.
A moj grad umesto da pomogne, kupuje novogodišnje ukrase. Kao da ne zna da su najveći ukras zdrava, nasmejana deca.
Da se razumemo, ovde se ne radi o ceni. Ovde se radi o gestu. Ako za tu decu nemamo sluha, mi nismo ljudi.
I tako dođosmo do Lučana
Ovako, šetaće moji sugrađani sa maskama, zabrinuti za sopstveno zdravlje i gledaće novogodišnje ukrase. Na njima će biti delovi koji ne svetle – slike mališana sa pozivom na pomoć. Ako ih nešto probode u predelu srca, dobro je, ako ne, nema nam pomoći.
Ukrasi su postali ružni onog momenta kad su postavljeni. Jer, došli su kao presuda – da su važniji od nečijeg života.
Tužno. Neoprostivo.
– Napisala je Prokupčanka Jasmina Kostadinović na svom facebook profilu. Ova emitovana poruka privukla je našu pažnju
Komentari