Sinod Srpske pravoslavne crkve ogradio se od izjava episkopa diseldorfskog i nemačkog Grigorija, ocenjujući da su one isključivo političkog, čak i stranačkog karaktera, i da nemaju dodirnih tačaka sa misijom SPC. Međutim, ono što zanima javnost je zašto se sinod SPC nikada nije ogradio od vladika Kačavende i Pahomija i svega onog za šta su optuživani da su radili?
Vladika Grigorije FOTO: Printscreen/DW
Nakon što je vladika Grigorije na Badnji dan rekao da “želi da skupi 300 ljudi koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju” od Božića je gotovo svakodnevno meta, kako predstavnika vlasti, tako i tabloida. A onda se i Srpska pravoslavna crkva ogradila od njegove izjave, da se nekim slučajem ovakav njegov stav ne bi doveo u vezu sa stavom SPC.
– Sinod obaveštava sve one koji te političke izjave pripisuju SPC ili ih na bilo koji način dovode u vezu sa njom, da se radi o isključivo ličnom stavu i angažovanju pojedinca, i to ne u svojstvu episkopa, nego isključivo u svojstvu građanina – navela je SPC u svom saopštenju.
Vasilije Kačavenda FOTO: Printscreen
Međutim, kada je “ograđivanje” u pitanju, zašto SPC nikada nije htela da istupi javno i “ogradi se od Pahomija i Kačavende”?
Podsetimo, slučajevi Kačavenda i Pahomije šokirali su srpsku javnost, i iako se mesecima i godinama pisalo o njima, SPC se nikada nije oglasila, a ni ogradila od ovih, u tom trenutku visoko kotiranih crkvenih lica. Obojica vladika već skoro deceniju unazad imaju breme optužbi za pedofiliju, koje su uz mnogobrojne dokaze izneseni u javnost, međutim, jedino što je SPC uspela da saopšti je da se vodi “bezbožna hajka, progon i blaćenje crkve koje traje decenijama”.
Patrijaršija FOTO: Printscreen
O pedofiliji i nekim konkretnim slučajevima koji je izneo bivši đakon Vasilija Kačavende – Bojan Jovanović, SPC nije nikada imala komentar! A, da je Jovanović lagao, morao je po građanskoj parnici da odgovara za klevetu, ali nije.
Isto je i sa svedočenjima o Pahomiju, koja su u javnost izneli oni koji su imali blizak kontakt sa njim. Maloletni M. T, I. N, i K. M. optužili su Pahomija za seksualno zlostavljanje u periodu od 1999. do 2002. u službenim prostorijama Eparhije vranjske. Oni su krivične prijave protiv visokog crkvenog starešine podneli 2002. godine, proces je počeo 2003. a posle dve i po godine rastezanja i nemogućnosti da se donese presuda, 2005. je preseljen iz Vranja u Niš, a epilog – vladika Pahomije oslobođen optužbi.
Kako je moguće da ovakvi slučajevi nisu bili bitni SPC, koja ni u jednom trenutku nije osetila potrebu da se o njima oglasi, demantuje ih ili se ogradi, raščini vladike, pokuša da pomogne u njihovom rasvetljavanju. Reakcija je potpuno izostala.
Samo se postavlja pitanje, zašto reakcija na Grigorijevu izjavu takođe nije izostala i zašto SPC selektivno reaguje na određene situacije?
Komentari