PočetnaVestiZašto je Vučić lagao da baka Coka ima dosije

Zašto je Vučić lagao da baka Coka ima dosije

“Hoćete li da vam iznesem dosije da vam kažem šta je sve ta baba radila u životu? I koga je sve pokušala da ubije u životu? Da vam pričam o tome?”, upitao je novinare predsednik Srbije Aleksandar Vučić na jednoj konferenciji u septembru 2008., održanoj samo nekoliko dana nakon što je čitava javnost ostala šokirana vešću da je penzionerka Stojanka Coka Stojanović (72) sa Zvezdare, uhapšena zbog ubistva građevinskog investitora Zorana Trifunovića (59). Iako se ubrzo ispostavilo da nema ni dosije, ni biografiju serijskog likvidatora u pokušaju, predsednik do danas nije objasnio zašto je imao potrebu da tu “babu” dodatno satanizuje lažima i izmišljotinama i istovremeno, hladnokrvno i s predumišljajem obmane javnost.

Stojanka Stojanović, Foto: Vesna Lalić

Slučaj “babe koja je svašta radila u životu” zasigurno će ostati upisan u istoriji prestonice kao jedan od retkih u kom je znatan deo javnosti otvoreno stao u odbranu žene optužene za najteže krivično delo. Gotovo da ne postoji osoba koja se nije zapitala šta je jednu penzionerku primoralo da se u nedeljno sunčano jutro, zamaskirana kačketom, iskrade iz kuće sa cegerom u ruci, iz kog potom umesto rotkvica i tikvica poteže pištolj i hladnokrvno, čak tri puta, puca u glavu čoveku na sred ulice.

Već sa otkrivanjem prvih detalja pozadine ubistva, znatan deo javnosti je otvoreno počeo da zauzima stranu ubice, a svakim danom podrška je bila sve veća. Najednom je svako mogao da se identifikuje sa penzionerkom koja je nakon višegodišnjeg progona, pretnji i uznemiravanja od strane evidentiranog nasilnika i prevaranta, ali i upornog ignorisanja pravosudnih institucija, odlučila da pređe granicu i zakorači u potpunu anarhiju koja je na kraju i nju koštala života.

Aleksandar Vučić Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs

Upravo su ta masovna identifikacija, apatija i kolektivno upiranje prstom u nepostojanje državnih institucija primorali šefa države da reaguje i pokuša da sve to saseče u korenu. Jer činjenica da se po tužilaštvima fiokiraju krivične prijave protiv osoba bliskih njegovoj stranci, kao i da se po ulicama šetaju reketaši, mafijaši i progonitelji starica kojima one same na kraju iz potpunog očaja presuđuju, nikako se nije uklapalo u njegovu primarnu obmanu- lažnu sliku pravne države u prosperitetu i procvatu.

Koliko je predsedniku bilo bitno i neodložno da javno progovori o slučaju baka Coke, ne birajući pritom ni vreme ni mesto, najbolje pokazuje to što je pomenuta konferencija upriličena nakon njegove zvanične posete Zemunskoj bolnici. U trenutku kada bi glavna tema njegovog obraćanja novinarima trebalo da bude zdrvstveni sistem, manjak lekara, specijalista i drugog medicinskog osoblja (čije posledice osećamo samo dve godine kasnije), predsednik je na prvo mesto dnevnog reda, ničim izazvan, izvukao Stojanku Stojanović.

– Mi živimo u zemlji u kojoj se slave ubice i pokreću peticije za ženu koja je hladnokrvno upucala čoveka. Hladnokrvno je upucala nevinog čoveka. Ne znam jeste li videli snimak? To je jezivo. Onda ste izmislili priču kako je investitor progonio, pa rešila baba da uzme pravdu u svoje ruke. Živela baba! Sad se smejete, a ja vas pitam šta da je vaš otac ubijen na taj način? – rekao je tada Vučić.

Koliko sutradan se ispostavilo da je izmišljao i lagao samo on i to principom izokretanja činjenica naopačke. Jer dosije nije imala Stojanka, već ubijeni investitor, za kog bi se danima moglo pričati “šta je sve radio u životu”. Pošto predsednik to, očekivano, nije uradio, javnosti su o biografiji ubijenog Trifunovića pričali novinari i otkrili da je čak deceniju ranije došao u žižu javnosti i to, ni manje ni više, nego zbog prebijanja supružnika, koji su se, gle čuda, našli na putu njegovih građevinskih poduhvata.

Sve to je samo potvrdilo da su ovaj, koliko i onaj sistem daleko od bilo kakvog funkcionisanja, da za one koji su bliski vlastima ni onda ni danas, ne važe isti zakoni, kao i da su obični ljudi prepušteni sami sebi i da ih država neće zaštiti ukoliko od ovih drugih ima bilo kakve koristi. Procenat onih koji su to osetili na sopstvenoj koži uznemirujuće je visok, dok je Stojanka jedan od srećom, usamljenih primera, koji su prešli nedozvoljenu granicu i upali u bezdan i u kom su na kraju i sami nestali.

Baka Coka jeste učinila ono na šta nije imala pravo i nesumnjivo bi morala za to da odgovora. Ali, baka Coka je i raskrinkala sve one političke laži i obmane u postojanje i funkcionisanje institucija, u sigurnost običnih građana, nepostojanje sprega kriminala i vlasti.

Želiš da pomogneš #Otvorenosr.rs? Doniraj

Pratite nas

1,129FansLike
0FollowersFollow
1FollowersFollow
32FollowersFollow
0SubscribersSubscribe

Najčitanije

1 KOMENTAR

  1. Зоран Трифуновић је Јагодинац из мени блиске генерације .То је конобар који је покренуо кафану Шумадија и отуда надимак Зоран Шумадија .У тој кафани чести гости су били угледни политички општински штеточинари .Захваљујући тим везама од конобара је преко ноћи постао грађевински стручњак и инвеститор .Све што је радио и градио представља законска прекорачења , мућке и преваре.У Јагодини је насамарио огроман број људи .Његовом смрћу нису окончане стотине судских спорова .Велики број људи је страдао као жртва његових превара.Брата од тетке је обећањима навукао да потписује уместо њега и упропастио човека .Њега су криминалци бацали у Мораву , секли су му уши па је морао на пластичну операцију.У Београд је побегао јер у Јагодини више није имао шта да тражи .Е, сад вам је јасно какве људе брани госн прЦедник Зато што је он припадник такве друштвене структуре произведене у Слобино доба криминала и корупције .

Comments are closed.

Сличне вести