„Vučiću lažove, sve nam je teže i crnje“ -Ivan Stojković, arhitekta u penziji i bivši fudbaler partizana

Podsetiću te na proleće 1999. godine i NATO bombardovanja Srbije (tada si bio i ministar u vladi Mirka Marjanovića, koja je svojom politikom prema KIM, i sama dosta doprinela tom bombardovanju). Tadašnji nalogodavci bombardovanja Srbije bili su: Klinton (SAD), Bler (Britanija) i Šreder (kancelar Nemačke). Tada je Srbija doživela najveći debakl i štetu tokom čitave istorije, od svoga postojanja. Ni danas se nije od toga oporavila.

Prilikom inauguracije (kada si i zvanično postao predsednik Srbije) zakleo si se da ćeš poštovati Ustav i Zakone Republike Srbije, da ćeš štititi celovitost teritorije Srbije (što naravno, podrazumeva i KIM). Međutim, tvojom politikom, danas i svakim danom KIM je sve dalje od Srbije. Prisni odnosi sa nalogodavcima tadašnjeg bombardovanja Srbije Klintonom, Blerom i Šrederom, kao i tvoja politika prema KIM, vrlo verovatno da če biti okvalifikovani kao veleizdaja i tvoja lična odgovornost….“

Eh, da smo pobedili Škote u fudbalu i plasirali se na Evropsko prvenstvo (posle 20 godina apstinencije), mnogi misle da bi nam bilo sve lakše i gde bi nam bio kraj…. Ovako sve nam je teže i crnje… Taj poraz naše fudbalske reprezentacije je u stvari poraz Fudbalskog saveza Srbije i Srpske napredne stranke, koja je tu najvažniju „sportsku granu“ („najvažniju, sporednu stvar na svetu“) poverila svojim zasluženim, proverenim i dokazanim kriminalcima, na upravljanje.

Ustvari, danas realno gledajući, niti bi nam bilo lakše i bolje da smo pobedili, niti će nam biti gore zato što smo izgubili, već će biti isto onako kao i pre fudbalske utakmice. Ista meta, isto rastojanje.

Većina (koja nije učlanjena u SNS), i dalje će biti uplašena i ucenjena. Ona je uglavnom bez zaposlenja ili je „srećno“ zaposlena sa statusom „privremeno“, odnosno na određeno vreme. Moraće da bude poslušna da ne bi ostala i bez toga. Životariće sa minimalnim prihodom, na ivici bede i siromaštva. A manjina (takođe, privremeno dok traje, traje), vladajućoj koaliciji i bratiji, uz svakodnevne nove lopovluke, bezkrupulozne pljačke društvene imovine i budžeta, kriminal i korupciju (obično praćenu „sukobom interesa“), obećano Zlatno doba.

Predsednikova sklonost lažima bila je, od samog početka njegovog pojavljivanja u politici, očigledna. U međuvremenu do danas, u tom segmentu je uznapredovao i izrastao u patološkog lažova bez premca, za koga je i legendarni „Baron Minhauzen“ malo dete.

Predsednik radi što god hoće: i što je po zakonu i Ustavu, a i ono što nije. Često voli da istakne nadobudno i prepotentno da sve što radi, radi zato što je pametan.

Zabrinjavajuće je što predsednik sve češće gubi kontrolu, obraćajući se javnosti, pred TV kamerama, vređajući gledaoce, vičući na njih i nazivajući ih svakojakim neprimerenim (pogrdnim) nazivima. Ti ekscesi praktično predstavljaju svedočanstva, koja potkrepljuju činjenice da je njegovo zdravstveno stanje (bolest) eskaliralo do stadijuma koji zahteva hospitalizaciju i ozbiljno lečenje (karakterističan primer je obraćanje gledaocima TV Pink, subota 7.11.2020. godine u kasnim večernjim satima).

Što se tiče novoizabrane Vlade na čelu sa novom-starom predsednicom Vlade i preliminarne ocene tog izbora, koje su proizašle iz rezultata sprovedene ankete o tome, one su za novoizabranu Vladu, i svakog ministra te Vlade posebno, nepovoljne. Naravno, da relevantne ocene sleduju tek nakon 100 dana Vlade. Novoizabrana Vlada je praktično replika predhodne Vlade, koja je u svom mandatu pokazala šta zna. Ako se analiziraju glavne odlike te (bivše) Vlade: nestručnost, nekompetentnost, korupcija i sukob interesa, nije iznenađenje što je iza nje ostalo bezbroj nerešenih problema i afera, koje su jednostavno gurnute „pod tepih“.

Predsednica Vlade, sa svojim neprirodnim vrlinama i prirodnom nedovoljnom inteligencijom i inicijativom, neophodnom za obavljanje poslova predsednice Vlade, u svojim obraćanjima javnosti, kod znatnog broja slušalaca ili gledalaca (koji su imali „čast i zadovoljstvo“) da to slušaju, ponekad umesto ushićenja izazivala bi gađenje,

Tokom tekuće godine Vlada Republike Srbije nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje kod Evropske komisije, a Izveštaji Evropskih komisija za Srbiju u 2020. godine su svi negativni.

Narodna skupština (u ovom sazivu) je posle 75 godina ponovo jednostranačka, bez opozicije, kao što je bila i 1945. godine. Sastavljena je od „starih asova“ – veterana, SNS „jurišnika“ (Martinović, Rističević, Marković – „Palma“ Orlić, Đukanović…) i mladih starova i starleta, sve pod dirigentskom palicom Ivice Dačića. Nedostaje Šešelj, i Radeta, ali tu su zato Šapić i Gordana Čomić… Menažerija SNS je kompletirana i spremna za nove radne pobede i podvige u vršenju zakonodavne vlasti

Za početak, kao lak kondicioni trening (zagrevanje), na dnevnom redu bilo je pljuvanje po opoziciji, svim sredstvima. Veterani su pristupili sa uobičajenim svojim repertoarom protiv opozicije (koja uopšte i ne prisustvuje u Skupštini), „grizli“ i davali intonaciju mladima, a mladi su startovali oprezno i samo „režali“. Međutim, uče i obećavaju. Pred svima njima je težak zadatak da odrade celomandatni posao za samo godinu i po dana.

U ovom opisu političke scene Srbije, bilo bi nepravedno ne spomenuti SNS „slobodne strelce“, koji su zaduženi za „sitnije“ destrukcije, kao na primer: ometanje i rasturanje protesta građana, kao ispomoć policiji i žandarmeriji (batinaši i navijači), ometanje i rasturanje tribine u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Miša Vacić), u permanentnoj borbi protiv medija, pod kontrolom opozicije (Simo Spasić), grubo (sadističko) verbalno iživljavanje na TV Pink nad novinarkom TV N1 (Aca Lukas) uz dvojicu nemih „statista“ A. Šapića i Z. Ćirjanovića.

Na kraju nešto što znatno prevazilazi napred navedene „sitne“ destrukcije, za pravljenje što veće štete Beogradu i Beograđanima zadužen je Goran Vesić.

Otežavajuća i realna okolnost za sve navedene i nenavedene strukture stanovništva u Srbiji je život koji se odvija skoro godinu dana u senci pandemije koronavirusa, koja radi kao taksimetar i odnosi svakodnevno žrtve sve više i više. U ogoljenom i razorenom zdravstvu kakvo je u Srbiji, bez odgovarajućih zdravstvenih objekata, opreme, odgovarajuće infrastrukture i zdravstvenog kadra, gde su svi bolnički kapaciteti skoro skroz popunjeni i da se uskoro neće znati gde sa obolelim pacijentima, predsednik i grupa maloumnika oko njega i dalje zagovara izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona.

Postavlja se pitanje odgovornosti na svim nivoima, zbog čega je ta situacija u našem zdravstvu takva kakva je? Zašto se takva i slična pitanja ne raspravljaju u Narodnoj skupštini, umesto što Skupština mlati praznu slamu o Đilasu i Šolaku?

Na kraju, ovaj kratak osvrt na političku scenu u Srbiji, pruža više nego nego dovoljnih razloga da se nezadovoljan narod probudi iz kome u koju je upao pre osam godina i pruži otpor svemu što je nenormalno, pobuni protiv autokratizma, sa ciljem ponovnog uspostavljanja Ustavnog poretka u Srbiji.

U Beogradu, 15.11.2020. godine

Ivan Stojković, arhitekta u penziji i bivši fudbaler Partizana