O pojedini veliki Srbi, hrišćani, pravoslavci. Junaci i junačine. Mangupi. Čuveni zaštitnici slabijeg i nejakog… Kako možete biti tako mali, jadni i mizerni, i priželjkivati nečiju bolest, smrt. U strogom postu ste, ako turbo – Srbi što ste otkrili religiju kad ste počeli da se krstite pored Apoteke, znate uopste šta je post. Šta je čojstvo, a šta junaštvo.
Kako li izgleda pacov iza tastature koji se raduje nčijoj muci, koji se nasladjuje nečijoj bolesti, koji piše da želi da neko umre što pre, jer zamisli sa njim se oko nečega ne slaže, nešto mu zamera, negde se ne poklapaju mišljenja, negde se osetio uvredjenim?!
Znamo svi dobro ko je najviše odgovoran za ovaj naš pakao. Praštanja tu ne sme biti şto se mene tiče. Ni razumevanja. Odgovornost se mora na kraju utvrditi, kazniti. Ali čuvajte ljudskost, razum, čoveka u sebi. Pustite mržnju, pakost, ne budite monstrumi, jer ste onda samo druga strana iste odvratne medalje. Svakome zdravlje, svakome mir, svakome život. Ostali koji se ovih dana raduju tudjoj nesreći, sami su se ispisali iz imenika ljudi, i to zauvek, što se mene tiče.
Djordjo Žujović
Komentari