Kромпир је једна од најраспрострањенијих повртарских култура и незаобилазна намирница на нашим столовима, још ако је ивањички, требало би да буде тражен и добро плаћен.
Процењује се да је у овој, 2020. години, у Србији произведено око 750 хиљада тона кромпира на око 25 хиљада хектара, што је око 100 килограма по глави становника и самим тим оптимална количина кромпира која задовољава домаће потребе, али неконтролисаним увозом угрожава се домаћа производња.
У петак, 13.11.2020. године, Ивањицу је посетио ресорни министар Бранислав Недимовић и том приликом, између осталог, саветовао произвођаче кромпира да кромпир складиште и да га чувају, јер ће недостајати тржишту и да ће га пољопривредни произвођачи добро продати. Напоменуо је да зна ко ће у следећих месец дана тражити кромпир који неће остати непродат! Надам се да ова Недимовићева изјава неће завршити као извоз пилећих ногица у Кину или јунетине у Турску!
Уместо овако неозбиљне изјаве, предлажем министру пољопривреде, шумарства и водопривреде Браниславу Недимовићу да заштити домаћу пољопривредну производњу и спречи нелојалну конкуренцију нашим пољопривредним произвођачима, тако што ће увести ванцаринске мере (прелевмане) на неконтролисани увоз не само кромпира, већ и свих других пољопривредних производа и тако спаси српски аграр од потпуне пропасти. Овакво решење нам дозвољава ССП (Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ), чланови 33, 40, 41.
Наши увозници увозе кромпир са разних дестинација, најчешће из: Холандије, Немачке, Француске, Белгије, Мађарске, Пољске, Украјине, Кине, Египта итд, по дампинг и субвенционисаним ценама које се крећу од 4 до 6 евро центи по килограму. Цена кромпира је ниска због доброг рода и повећане производње, а самим тим смањене потражње. Овако стање алармирало је озбиљне државе да заштите своје пољопривредне произвођаче стимулацијом и подстицајем извоза, куповином домаћег кромпира, као и субвенционисањем пољопривредних произвођача на више начина.
Увозом кромпира чија здравствена безбедност није проверена или је делимично контролисана, потрошачи у нашој земљи нису сигурни да ли се ради о здравствено исправном производу или је реч о генетски модификованом кромпиру.
Овакво понашање министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, првог са листе СНС-а Бранислава Недимовића је потпуно неодговорно и дилетантско! Судбина кромпира са оваквим министром је неизвесна, а судбина српског сељака сигурно тужна и трагична!
Потпредседник Двери
Komentari