premijerke Srbije Igor Brnabić, preko kompanije Asseco koju vodi već godinama, isisao iz Elektroprivrede Srbije 20 miliona evra, samo su vrh ledenog brega. Za njegovo ime godinama unazad vezuju se mnoge afere, u kojima je, kako su mediji navodili, po slovu zakona, ali potpomognut porodičnim vezama , na račun budžeta Republike Srbije ostvario enormnu korist, merenu desetinama milionskih ugovora.
Marinika Tepić je prethodnih meseci javnost obaveštavala o velikom broju afera, u kojima su ljudi bliski vlasti iz javnih preduzeća izvlačili ogroman novac, kao što je bilo u slučaju Telekoma. Gostujući u jučerašnjom “Utisku nedelje” Tepić je najavila da će se i ubuduće baviti ovim problemom, a posebno ispumpavanjem novca iz EPS, od čega je najviše profitirala upravo firma “Aseko”, čiji je direktor Igor Brnabić.
“Otkako je on direktor ove firme, EPS je samo u poslednje dve godine dao 20 miliona evra naših para. A EPS će sutra dodatno da se zaduži, jer je probio sve limite. Da se razumemo, nismo mi ni protiv EPS-a, Namenske, Telekoma… Jednostavno, oni su sve te firme doveli u predstečajno stanje. Dakle, otkako je Ana Brnabić premijerka “Aseko” je dobio 20 miliona evra”, podvukla je potpredsednica SSP.
Ta suma odnosi se samo na EPS, međutim, prethodnih meseci mnogo se pričalo i pisalo o sličnim poslovima Brnabića, a spominjane su vrednosti merene desetinama miliona evra.
Razvojni put Brnabića
Igor Brnabić, stariji brat premijerke Ane Brnabić, direktor je srpskog ogranka firme Asseco SEE. Kako su javno govorili neki od njegovih saradnika, premijerkin brat je kao mlad prodavac započeo karijeru u firmi Pexim koju su formirali on kao manjiski partner i osnivač Mihail Petreski.
Ova firma se bavila razvojem softvera i rešenja za bankarsku industriju i tokom devedesetih i dvehiljaditih su postali dominantna IT kuća u ovoj oblasti. Većinsko vlasništvo Pexim-a, oko 60 odsto, su kasnije prodali poljskom Assecu. Igor Brnabić je na mesto direktora ogranka za Srbiju imenovan u januaru 2016. godine – u godini kada je njegova sestra izabrana za ministarku za lokalnu samoupravu.
Poslednji posao u IT sektoru sklopljen je za doradu aplikacije koju je ta firma prvobitno i napravila. Ta dorada koštala je čak 22 miliona dinara. Aplikaciju je trebalo doraditi zbog programa podrške privredi koji je usvojila vlada, a kako se u dokumentu koji je dospeo u posed medija navodi, podrazumeva usklađivanje aplikacije sa funkcionalnostima elektronske pisarnice. Za ovu korekciju Asseco je tražio 22.600.000 dinara, a Komisija je od Asseca tražila da spusti cenu, što je firma odbila.
S obzirom na to da je aplikaciju, koja se već koristi, izradila upravo ova firma, slovo zakona reklo je da je ne može dorađivati bilo koja druga IT firma. Brnabićeva firma tako je dobila posao bez tendera, a ako su nabavke bez tendera zakonski definisana stvar, ovo znači da će sve buduće poslove koji takođe mogu koštati milione, sprovoditi upravo njegova firma.
Sve su prilike da će tako i biti, jer je Asseco “isključivi i jedini nosilac svih prava intelektualne svojine na ovom programu”, navedeno je u ugovoru koji su objavili mediji.
6 miliona evra više za godinu dana
Posebna zanimljivost, koja ukazuje da dobro poslovanje ove kompanije ima veze i sa porodičnim vezama direktora, jeste podatak da je samo u 2016. godini Asseco uvećao svoje prihode za šest miliona evra. Iako je Ana Brnabić ranije tvrdila da u ovome nema ničeg spornog, simptomatično je da je firma koju vodi njen brat ove godie (kada je ona već bila u vladi), prihodovala 39,6 miliona evra, što je za šest miliona više nego godinu dana ranije.
Zanimljivo je i to što su prihodi firme skočili baš u godini nakon svedočenja Ane Brnabić u aferi “vetroparkovi”, gde je ona stala na stranu države i u oktobru 2015. svedočila da vrh državnog EMS koji je vodio Nikola Petrović nije reketirao američku kompaniju Kontinental vind.
Inače, Ana Brnabić je isticala da je potencijalni sukob interesa prijavila Agenciji za borbu protiv korupcije, a sama kompanija u nekoliko navrata je navodila da posluje transparentno i u skladu s najvišim etičkim principima u svakoj zemlji u kojoj su prisutni. Istakli su i da učestvuju na javnim tenderima koji imaju transparentne tenderske procedure, za koje postoje zakoni koji ih regulišu.
Komentari