Galerija Beograd u okviru naselja Beograd na vodi trebalo bi da bude otvorena za mesec dana. Prostire se na 300 hiljada kvadratnih metara. Osnova će biti šoping centar, a za sada nema otvorenih prodavnica. Radove na galeriji obišli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Igl hilsa Muhamed Alabar, ministar finansija Siniša Mali i gradonačelnik Zoran Radojičić. Koliko je novca do sada uloženo u Beograd na vodi, i u čijem je šta vlasništvu, i dalje su podaci na koje je nemoguće dobiti odgovornih vlasti.
N1: Kažete da ste sve hteli da bude imovinski-pravno čisto kao suza, da li je čisto ko je rušio u Sava Mali 2016, u noći izbora?
Vučić: Ovde su uklonjeni, zaboravio sam to da kažem, bespravni objekti – ne legalni već bespravni, sa onima koji su bili legalni, kao što je bio Simpo. Tu je dogovoreno plaćeno, dobili su visoku cenu da plate radnike, produže proizvodnju i mogli su da nastave da rade.
N1: Niste mi odgovorili ko je rušio u Sava Mali?
Vućić: Nadležni organi su to već utvrdili
„To je slučaj koji po svojoj dimenziji prevazilazi slučaj izvesnih građevinskih objekata koji su tu i koji se tiče onoga sa čim se borimo u okviru Poglavlja 23 transparentnosti sistema pravosuđa i pravnog sistema – on zadire u temelje funkcionisanja pravne države“, komentariše za N1 Tanja Jakobi iz Centara za istraživanje javnih politika.
Osim što je zaobiđena pravna država, zaobilaze se i informacije ko koliko novca daje za izgradnju Beograda na vodi.
N1 (pitanje direktoru kompanije „Igl Hils“ Muhamedu Albaru): Koliko novca je do sada stiglo iz Ujedinjenih Arapskuj Emirata, odnosno kompanije Igl hils, za sve ovo što vidimo i da li vas zadovoljava dinamika radova? Poznajući vaš rad u Dubaiju, u Abu Dabiju, nigde se ovoliko ne kasni sa radovima…
Vučić: Dakle, strahovito vas podržava i samo želi da dobije što više odgovora, pa vas molim da sa što više energije to sve objasnite…
Muhamed Albar: Znate, ja poslujem u 14 zemalja širom sveta i znam kako to funkcioniše, sve ovo ima jednu dublju svrhu i nada je ta koja je važna, važnija od sveg tog novca koji će biti uložen.
Poces izgradnje Beograda na vodi nije prošao zakonsku proceduru raspisivanja tendera i učestvovanja više ponuđača od kojih bi država izabrala najboljeg. „Nego smo mi izbrali jedan drugi put, koji je zapravo odsekao svaku moguću konkurenciju i uputio nas na jedno jedino rešenje koje se sada nastavlja i koje samo nastavlja da živi taj svoj netransparentni život koji je postavljen od samog početka“, ocenjuje Jakobi.
„To je čovek koji zna kako će da vam odgovara, tri godine možete da mu postavljate pitanje – nećete, sem pozitivne emocije, ništa da mu izvučete. On je davao u trenucima krize svoj lični novac i ja sam mu na tome zahvalan – zato što nije hteo da beogradsko gradilište stane nijednog trenutka. Reč je o stotinama miliona evra“, rekao je Vučić o Albaru.
N1: Koliko novca su građani Srbije dali za ovo privatno naselje?
Vučić: Ovde je javno, što se naselja tiče, 32 posto. To je ogromna vrednost – negde oko 10 hiljada puta veća od vrednosti koju smo imali pre samo sedam godina.
Dok je za arapskog partnera najbitnija nada, a predsednik Srbije krije koliko je našeg novca do sad uloženo, a nije sa podacima uskočio ni ministar finansija Siniša Mali, iz Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize stiže podatak da je Igl Hils ukupno uložila oko 70 miliona evra, ali i da je Direkcija za igradnju Beograda odobrila 98 miliona evra kredita, za uređenje građevinskog zemljišta, što je za NIN preneo direktor Instituta Miodrag Skulić.
SSP: Nakon promene vlasti, raskinućemo štetan ugovor
Beogradski odbor Partije slobode i pravde saopštio je da će, nakon promene vlasti, biti raskinut štetan ugovor o Beogradu na vodi, i da će nadležni državni organi sprovesti istragu protiv svih odgovornih lica koja su učestvovala u njegovom potpisivanju.
Ta stranka navodi da je reč o jednom od najštetnijih ugovora po kome su država Srbija i grad Beograd uložili zemljište vredno stotine miliona evra, preuzeli na sebe eksproprijaciju koja je koštala još toliko i odložili plaćanje troškova za uređenje građevinskog zemljišta.
Za sve to su dobili 32 odsto vlasništva, dok je arapska strana, koja nije uložila skoro ništa, vlasnik 68 procenata, navode.
Komentari