Asfaltira se u Kragujevcu. Izbori su prošli, a nešto se radi. Građani su u čudu, pojedini čak i oduševljeni. Ne smeta im što je probijen rok za završetak radova, poučeni prethodnim iskustvima, ipak su iznenađeni brzinom, znaju da može i gore. Oduševljeni su činjenicom da se nešto radi, jer je postalo prirodno da se asfalt čuva samo za izborne kampanje.
Razmišljam, kako smo došli do toga da asfaltiranje pola Ilindenske ulice bude dogadaj? Kako smo postali toliko skromni da i jedan tako običan, podrazumevajući posao posmatramo kao uspeh? Kako smo postali tako tolerantni da i prekoračene rokove ne posmatramo kao problem, jer su ovog puta prekoračeni manje nego ranije? Prosto, tako što smo iz godine u godinu pristajali na manje, vođeni onom opšteprihvaćenom: “Ćuti dobro je, samo da se nešto radi”.
Da, treba da se radi. Treba puno i ozbiljno da se radi, jer se predugo nije radilo. Ilindenska se asfaltira, ali kako izgleda njoj paralelna Ulica Drage Todorović? Kao izrovano minsko polje. Ulice u gradu nikad nisu bile u lošijem stanju. Čak ni tužnih devedesetih. A ovakve su zbog ćutanja, zbog pristajanja, i zbog toga što su retki oni koji su podizali glas protiv nerada i javašluka koji su u prethodnom periodu bili slika i prilika vođenja grada od strane Srpske napredne stranke. Predstavljati prosuti asfalt bez urađene kišne kanalizacije i ivičnjaka kao uspeh, uvreda je za svakog zdravomislećeg Kragujevčanina. Naravno da treba asfaltirati i u prigradu i po selima, ali po projektu koji podrazumeva i kišnu kanalizaciju i ivičnjake, što obezbeđuje trajnost urađenog. To, međutim, uvećava troškove, a to znači manje “lakih” SNS glasova za neke buduće izbore. Računaju, neće taj asfalt dugo trajati, ali izgleda da ni budući izbori nisu daleko.
Opozicija treba da bude konstruktivna i tako posmatram i svoje opoziciono delovanje. Kada se radi nešto što ima vrednost za naš grad i podiže kvalitet života građana, naravno da treba odati priznanje. Ali to sigurno nije asfaltiranje ulica i krpljenje rupa na putu. Naročito što su ti isti ljudi odgovorni za katastrofalno stanje tih istih ulica i ne samo ulica, već loše stanje u funkcionisanju grada, čiji su propale ulice najočigledniji primer.
To pristajanje na manje dovelo je do toga da živimo kako živimo. A priča sa asfaltom je paradigma za mnogo ozbiljnije stvari. Za mirenje sa tim da živimo u gradu bez pristojne autobuske stanice, bez gradske bolnice, dok nam je Klinički centar u lošem stanju dok nam u njemu najvažniji aparati za dijagnostiku i lečenje najtežih bolesnika prečesto nisu u funkciji, da FILUM postoji 20 godina i radi na isto toliko lokacija, bez naznake da će dobiti svoju zgradu, da je napola urađen Centar za matične ćelije sada napušteno gradilište umesto razvojne šanse grada, da je nestručnim izvođenjem radova urušen zid Gradskih tržnica, objekta koji predstavlja kulturno istorijski spomenik našeg grada i tako dalje…
Dakle, umesto oduševljenja redovnim aktivnostima komunalnih službi, treba postaviti pitanje zašto su dozvolili da ulice ovoliko propadnu? Njihov posao je da vode računa o redovnom funkcionisanju grada. Za to primaju platu od novca građana Kragujevca. Kada reše neki ozbiljan problem, kao što je problem čestih saobraćajnih udesa u bulevaru Kraljice Marije, gde ljudi i smrtno stradaju, gde vozila “uleću” u dvorišta građana, kao i problem raskrsnice kod TC “Roda” koji je sličan, to će biti nešto vredno pažnje. Kada naprave obilaznice oko grada to će biti vredno priznanja. Kada se uhvate u koštac sa prethodno navedenim i mnogim drugim ozbiljnim problemima grada, moći će da se kaže da rade nešto za Kragujevčane. Do tada- samo kritika.
Milena Stanković,
članica Inicijativnog odbora Stranke slobode i pravde u Kragujevcu
Komentari