У прошлогодишњој сезони Криминалних кругова открио сам да се актуелна власт бави са три највеће криминалне делатности у Европи и свету: трговином дрогом, трговином оружјем и трговином људима (мигрантима). О томе сам објавио и читаву Белу књигу о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и СНС, и поднео пет кривичних пријава надлежним тужилаштвима: против Александра Вучића, Александра Вулина, Небојше Стефановића, Бранка Стефановића, Владимира Ребића и Загорке Доловац.
У новој сезони Криминалних кругова открио сам колико Жељко Митровић дугује за порез и како СНС прави нови Мегатренд – свој приватни факултет под именом Факултет друштвених наука, који је противзаконито уписивао студенте иако није имао уверење о акредитацији установе и студијских програма.
Данас овде, на месту злочина, желим да скренем пажњу јавности и надлежних државних институција за борбу против корупције да је Влада Србије у техничком мандату већ пет месеци заправо седиште и епицентар криминалних кругова у Србији. То најбоље показује анализа Топличког центра за демократију и људска права који је урадио индекс транспарентности јавне потрошње у вези са 100 највећих послова урађених са државом у 2019. години. Укупна вредност ових послова је скоро 3 милијарде евра, а просечна око 30 милиона евра по послу склопљеном са државом.
Фрапантан податак да је у 71 од 100 ових послова био присутан само 1 понуђач, а у додатних 20 само 2, говори о степену намештених јавних набавки и јавно-приватних партнерстава, док су међународни споразуми увек директна погодба без икаквог тендера. Притом, 32 иста уговарача се појављују у 79 од 100 ових највећих послова са јавним сектором.
Актуелна власт се више и не крије и прешла је у отворени криминал и међународну корупцију.Поменути извештај показује да је само једна фирма склопила 337 уговора са државом у 2019. години, рачунајући и Гинисов рекорд о 122 склопљена уговора у једном дану. Треба ли рећи да у 315 од 337 послова ова фирма није имала конкуренцију у поступцима јавне набавке. Да ли је могуће да у 71 од 100 највећих послова са државом није било конкуренције и да одређене фирме блиске власти имају монопол на државне послове? Да ли то значи да други привредни субјекти и не покушавају да конкуришу и да се такмиче за ове послове са јавним сектором јер знају да су они унапред додељени привилегованима? Или чак и ако конкуришу у оном малом броју случајева губе јер су услови за тендере и јавне набавке у Србији тако написани да их испуњавају само привилеговане фирме блиске партији на власти? Коначно, да ли на овај начин народне паре завршавају у приватним и партијским џеповима, јер привилеговани привредници деле профит са онима из Немањине 11 који су им омогућили монополски положај у пословању са државом? Да ли има већег криминала и корупције од овога?
Има. У питању је међународна корупција и давање монополских послова страним фирмама директним погодбама где су искључени и конкуренција и домаћи правни прописи. На овај начин власт купује подршку држава из којих долазе ове фирме, а све на штету домаће привреде и буџета. Најчешће је у питању узимање неповољног страног кредита који враћају грађани Србије док стратешке инвестиције које се реализују из тих кредита раде стране а не домаће фирме.
Да ли је то нормално? Да ли власт на овај начин, продајући наша привредна и природна богатства странцима и задужујући државу код страних кредитора, купује подршку опстанку на власти по сваку цену?
Овом нетранспарентном методом разне саобраћајне и друге послове су добиле америчке, француске, кинеске и руске фирме, а ова власт на сличан начин до сада је продала ЈАТ, РТБ Бор, ПКБ, Аеродром Београд, Комерцијалну банку… Врхунац свега овога је спалионица комуналног отпада у Београду, која се већ гради у Винчи, на неколико километара од центра Београда, и која доноси потенцијал еколошке бомбе уз то што задужује Београђане да страним фирмама исплате преко милијарду евра плус повлашћену цену произведене струје.
Када све ово знамо онда је јасно зашто Двери инсистирају на промени система и лустрацији свих који су одговорни за овај криминал, корупцију и трајну штету за наше економске интересе.
Komentari