U Srbiji i svetu se obeležava Dan primirja, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat. Primirje je potpisano u šumi kod francuskog grada Kompjenja, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša. Srpska vojska imala je značajnog udela u okončanju rata, o čemu svedoče i reči nemačkog cara Vilhelma II, koje je uputio bugarskoj Vrhovnoj komandi: „Dozvolili ste da 62.000 srpskih vojnika odluči ishod rata. Sramota!“
Srpska vojska je ušla u rat sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karađorđevićem kao vrhovnim komandantom. Vojvoda Radomir Putnik bio je načelnik Vrhovne komande.
Srpska vojska je imala tri armije:
– na čelu Prve armije, nalazio se vojvoda Živojin Mišić;
– na čelu Druge armije, nalazio se vojvoda Stepa Stepanović;
– na čelu Treće armije, nalazio se vojvoda Pavle Jurišić Šturm.
Srpska komanda u Prvom svetskom ratu
Tokom rata došlo je do izmena na čelnim pozicijama u vojsci. Krajem 1915. godine, vojvoda Putnik je morao da odstupi zbog bolesti, a njega je nasledio Petar Bojović. Vojvodu Šturma je na Solunskom frontu zamenio general Miloš Vasić.
Savezničke snage na Solunskom frontu predvodio je francuski general Moris Saraj, kojeg je u januaru 1918. zamenio general Adolf Gijom.
Gijom je tražio da Srbija proširi svoj deo fronta i na sebe preuzme još veću odgovornost u proboju Solunskog fronta. Ovom se oštro usprotivio Petar Bojović i tražio da bude obratno, jer je srpska vojska imala najveće žrtve.
Sukob je bio takav da je Bojović podneo ostavku regentu Aleksandru, a na njegovo mesto je postavljen Živojin Mišić.
Francuzi su smenili generala Gijoma i postavili generala Franše d’Eperea, čije trupe su uzele učešća u oslobađanju Srbije, pogotovo istočnog dela zemlje.
Komentari