Stanivuković: OŠTRICA BOJKOTA RUŠI DIKTATORSKE REŽIME

1. Kao najmlađi poslanik u parlamentu Republike Srpske postali ste prepoznatljivi po brutalnim nastupima protiv Dodika. Zbog toga ste postali „mladi tajkun“, „državni neprijatelj“, napadali su vas, hapsili, čak i fizički nasrtali na Vas u Skupštini. Kako izgleda biti opozicija u Republici Srpskoj i kako se nosite sa epitetom „državnog neprijatelja“?

– Biti državni neprijatelj ovde znači biti veliki prijatelj građana. To znači biti prijatelj svakog čoveka i pojedinca koji želi normalno da živi. Ako ste nekom prijatelj, onom ko tog vašeg prijatelja ne voli, vi ste nepreijatelj. Ja sam prijatelj građana i svog naroda, a ova vlast ne voli svoj narod i građane. To je za mene privilegija i čast i nastaviću i dalje da budem neprijatelj režima u nadi da bi ojačao prijateljstvo sa narodom i da bi narodu ova zemlja postala prijateljska, što i jeste cilj. Uvek je izazovno i pomalo teško biti opozicija u sistemu koji ima sve odlike diktature. Treba mnogo energije, volje, žrtve, ali ako je čovek vođen idejom da ovaj narod zaslužuje slobodu i da svako ima pravo da živi normalno, da ima posao, vodu, struju, kanalizaciju, sve ono što nema prosečan građanin Republike Srpske, spreman je da se nosi sa tim. Sada idemo na pobedu u Banjaluci i verujem da će od tog dana započeti kraj loše vladavine čoveka koji je opustošio čitavu Republiku Srpsku. Pod njim smo dobili unutrašnju okupaciju u kojoj se svaki čovek oseća kao rob. Svi napadi na mene, moju porodicu, hapšenja, maltretiranja, tortura, to je odlika ovog režima koji je pustio pipke od vrha do svake mesne zajednice. U Skupštini smo ih potpuno porazili, nemaju nikakve argumente i sada idu na to da uvedu član 131. u Poslovniku koji kaže da će u Skupštini moći da se glasa i odlučuje bez diskusije, odnosno rasprave, kada skupštinska većina to odluči. Takva Skupština će odgovarati njima, Kim Džong Unu i nikom više. Jednostavno, hoće da sprovode diktaturu i da krade sopstveni narod, ali u tišini.

2. Kako komentarište prijateljski odnos člana Predsedništva BiH Milorada Dodika i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, po čemu su njih dvojica slični i kako narod podnosi njihovu vladavinu?

– Tu se radi o političkom pragmatizmu. Dosta ljudi je ovde naklonjeno Vučiću jer je on i ovde svakodnevno prisutan u medijima. Tamo kod vas vole Dodika jer je Vučićev prijatelj. Pritom ni građani Srbije, ni građani Republike Srpske nisu upoznati u stvarno stanje, kako u Srbiji, tako i ovde. Onima u Srbiji kojima Dodik deluje kao dobar političar, ne daj bože da ga okuse ili vide na delu. Po nepristojnosti, bahatosti, nekulturi, teško ko može da se nosi sa Dodikom. Kada on dođe kod Vučića i obrnuto, oni to koriste i stvaraju privid realnosti, a ustvari većina građana nema pravu percepciju kakvi su to nakaradni režimi, kako u Srbiji, tako i u Republici Srpskoj. Godišnje 30.000 do 50.000 ljudi ovde aplicira da ode iz zemlje. Postali smo narod koji sa različitih obala Drine traži utehu u drugoj zemlji i pokušavaju da u inostranstvu budu građani drugog reda, pošto su u sopstvenoj zemlji postali građani trećeg reda. Generalno Balkanom vladaju diktatori i to je činjenica. Svako na svoj način. Da li negde vlada Mile ili Milo, narodu je isto i narod je zarobljen u većini balkanskih zemalja. Kad Milo i Mile i svi ti „mili“ odu, a izrode se nove generacije, narod će dobiti zasluženu slobodu koju je stekao pobedivši okupatore, ali je izgubio zbog ove unutrašnje okupacije. To ćemo morati da rešimo.

3. Parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji biće održani u nedelju 21. juna. Veliki deo opozicije bojkotovaće izbore, dovodeći u pitanje njihovu legitimnost. Šta bojkot može da donese onima koji se bore protiv Vučićevog režima?

– Ono što mogu da kažem kao neko ko je čvrsta opozicija u Republici Srpskoj jeste to da ideju bojkota mogu u potpunosti da razumem. Određeni procesi koji se dešavaju kod nas slični su ili gotovo identični sa procesima koji je dešavaju u Srbiji. Imamo režimske medije, Pinkove, Alternativne televizije, vlada medijski mrak kako ovde, tako i tamo. Samim tim uslova za fer izbore defintivno nema. Svaki vid demokratske borbe je nešto što mogu da razumem, između ostalog i bojkot jer je i to način borbe, način da se nešto dokaže, u ovom slučaju nefer uslovi. Voleo bih da ljudi u Srbiji dobiju bolje uslove, fer uslove, jer i to je moj narod. Želim da mom narodu, kao u RS, tako i u Srbiji, pa i u Crnoj Gori bude bolje. Tamo gde uvek postoji samo jedan čovek, to nikad nije dobra opcija. Bojkot, protest, štrajk glađu, sve demokratske alatke jesu rizik i mač sa dve oštrice. Možda se malo posečete, ali možda time vašeg protvnika posečete više. Postoji mogućnost da kao posledicu toga donesete boljitak i promene.

4. Za 27. jun zakazan je sastanak beogradskih i prištinskih vlasti u Vašingtonu pod pokroviteljstvom specijalnog izaslanika Ričarda Grenela. Zašto su Vučić i Tači pozvani u Vašington i da li je na pomolu privođenje kraju priznanja Kosova kako mnogi spekulišu u Srbiji?

– Ne podržavam ništa što nije u interesu srpskog naroda, pa tako ni priznanje, razgraničenje ili razmenu teritorija. Za mene Kosovo nije samo Kosovo. Za mene je to Kosovo i Metohija! Sa svom crkvenom zemljom kao kolevkom mog naroda i to je ono što mi jesmo. Sveštenici, duhovnici, svi ljudi kojima je stalo do Srbije i srpstva rekli su da nikad ne treba priznati ni razgraničenje, niti bilo šta što bi Kosovu kao državi dalo legitimitet. Ni po kojoj ceni to ne treba učiniti. Ostaje nam strpljenje, a svakako će doći dan kada će sve oko Kosova biti onako kako bi trebalo da bude. Činjenica je da je Kosovo naše. Neka pitanja treba zalediti do onog trenutka dok vi i vaš narod ne ojačate. Smatram da je to ispravan put. Niko ne može da vas voli i da vam bude prijatelj kao vi sami sebi i niko ne može da ljubi vašu zemlju kao vi sami što možete. Lično bih čekao neka bolja vremena kada bismo postali jači i kada bi međunarodna situacija mogla da se promeni u korist onih koji nas više podržavaju. Treba raditi na međunarodnim odnosima i čekati novi talas u svetu koji mora doći kad-tad. Nikad Sunce ne bude na istoj strani, nego se menja. Takva je situacija i na geopolitičkoj sceni. Promeniće se stvari jednog dana u korist srpstva i Srbije.

5. Kada je koronavirus bio u najvećem jeku videli smo slična dešavanja kako u Srbiji, i u Republici Srpskoj. Vanredno stanje, policijski čas, kontroverzne odluke, netransparentnost utrošenog novca za respiratore… Zašto su vlasti konstantno odbijale da građanima saopšte istinu kakva god ona bila, već smo viđali svašta, od „šopinga u Milanu“ do ukidanja mera i izbora, iako epidemija još nije prošla?

– Svaki diktatorski režim koristi slične mehanizme. U obe zemlje recept je bio sličan: preplašiti narod više nego što treba i da u jednom tom strahu, vladari tobože postanu spasioci i ljudi koji brinu o njima. U tom strahu građani spasavajući život ne mogu da vide druge stvari. Ovde jedino što je dobro urađeno jeste to da je narod dobro pokraden. Nastavila se tendencija od rata. Tada su bili zastupljeni ratni profiteri, a sada imamo korona profitere. Za vreme velikih poplava pre šest godina u Republici Srpskoj i Srbiji, imali smo i te poplava profitere. Nikad nismo dobili izveštaj gde je sav taj novac utrošen i na šta? Ni za vreme poplava, ni za vreme koronavirusa. Isti ljudi od rata do danas, na tragediji sopstvenog naroda vrebaju priliku da napune svoje džepove. Narod ponovo postaje žrtva, narod ponovo strada i pod izgovorom da oni nekog spasavaju, oni ustvari spasavaju svoje već odavno gladne i žedne džepove. Čuveni Momčilo Nastasijević kaže: „Presitost je tek ljuta glad“. Kad je čovek suviše sit kao ovi što nas vode ovde, onda su tek gladni i željni su još jednog miliona, još jednog aviona i kamiona, iako ih već po garažama imaju mnogo.