U slučaju da zbog epidemije koronavirusa bude doneta odluka o ponovnom uvođenju vanrednog stanja i to u uslovima tek konstituisane Skupštine i Vlade koja je i dalje u tehničkom mandatu, postavlja se pitanje ko bi takvu odluku formalno mogao da usvoji. Iako parlament nema izabrano rukovodstvo, po Ustavu bi vanredno stanje trebalo da proglase upravo poslanici, mada i dalje nije isključeno da pod određenim uslovima u tome učestvuje i vlada i predsednik države. Ipak, i tu postoje poteškoće.
Prethodnih nedelja i sami epidemiolozi nisu isključili mogućnost da na jesen bude ponovo uvedeno vanredno stanje, a predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić izjavio je da su dobili informaciju da bi to moglo da se dogodi 1. oktobra.
Panić: Imamo informaciju da vanredno stanje uvode 1. oktobra
Kon: Bez novog vanrednog stanja, mere možda ponovo obavezne
U ovom trenutku jedino institucija predsednika države radi u punom kapacitetu. Iako su poslanici potvrdili mandate još 3. avgusta, Skupština nije dobila rukovodstvo, a nije izabrana ni nova vlada.
Darko Simović, profesor ustavnog prava, navodi za Nova.rs da je Skupština Srbije inicijalno ta koja je nadležna za donošenje takve odluke.
“Ako Skupština nije u mogućnosti da se sastane, to može da učini alternativno da učine premijer uz supotpis predsednika Republike i Skupštine”, kaže Simić.
Skupština Srbije je, po Ustavu, konstituisana onog momenta kada mandate potvrdi dve trećine narodnih poslanika. Svih 250 parlamenataraca to su učinili 3. avgusta.
Iako nije izabrano rukovodstvo Skupštine, prvom sednicom u novom sazivu predsedavali su najstarija poslanica Smilja Tišma sa liste SPS, i četvoro najmlađih – Nikola Lazić iz SNS, Sofija Maksimović iz SPAS, Nandor Kiš iz SVM i mlada socijalistkinja Dubravka Kralj.
Ipak, ukoliko ponovo na na snazi budu zabrane okupljanja velikog broja ljudi, vanredno stanje bi opet mogli da proglase predsednica vlade, predsednik države i Skupštine.
Komentari