„Poražava saznanje ko nas predstavlja u tri ključne prestonice: u Pekingu, to je profesor geografije sa Prištinskog univerziteta, koji se „služi engleskim“ ali je blizak lični prijatelj Tome Nikolića, u Moskvi – specijalizovani član žirija za izbor mis i univerzalni ekspert, a u Londonu nezdravo ambiciozna nastavnica klavira, koja britansku kraljicu zove ekselencijom. S tim u vidu, moguće naimenovanje Marka Đurića za Vašington bilo bi dodatna greška i zbog dokazane nekompetentosti i, da upotrebim pravu reč, brljivosti Đurića u spoljnopolitičkim istupima. To nije posao gde je blagovremeno i dugotrajno aplaudiranje od velike koristi“.
To u intervjuu za portal Nova.rs kaže profesor i nekadašnji ambasador Srbije u Velikoj Britaniji i Vatikanu Vladeta Janković.
Osnivač i nekadašnj istaknuti predstavnik Demokratske stranke Srbije, pre toga i Demokratske stranke, političar, diplomata, esejista, kritičar i autor kultne knjige “Mitovi i legende”, u razgovoru za naš portal “bez dlake na jeziku” analizirao je i sporazum u Vašingtonu, govorio je o eventualnom priznanju nezavisnosti Kosova, ali i mogućnostima srpske opozicije…
Ovih dana veliku pažnju javnosti izazvalo je postavljenje Marka Đurića na mesto ambasadora u SAD. S pozicije bivšeg ambasadora, kako vidite tu odluku, da li mislite da je to dobar izbor i da li je on politički dorastao tom izazovu?
Кada ambasador predaje takozvano akreditivno pismo, u tekstu njegov šef države moli šefa države-domaćina da veruje uručiocu pisma kao njemu samom, jer ga je lično ovlastio i na njega se potpuno oslanja. Pismo se i zove akreditivnim zato što predstavlja izraz apsolutnog poverenja na najvišem državnom nivou. U slučaju Marka Đurića kao mogućeg ambasadora Srbije u SAD takva poruka imala bi više nego simboličan smisao i sadržala bi, rekao bih, jednu naglašeno ličnu nijansu. Jer politički autoritet Đurićev u celini je zasnovan na servilnosti slepoj odanosti predsedniku Vučiću i, sledstveno tome, logično je ako predsednikove interese bude zastupao pre nego one državne. Pri čemu je, uostalom, tragično što se interesi Aleksandra Vučića i države čiji je on predsednik razlikuju u samom temelju.
Đurićevo postavljenje – a meni ono deluje sasvim verovatno – samo je korak dalje u urušavanju naše diplomatske mreže. Poražava saznanje ko nas predstavlja u tri ključne prestonice: u Pekingu, to je profesor geografije sa Prištinskog univerziteta, koji se “služi engleskim” ali je blizak lični prijatelj Tome Nikolića, u Moskvi – specijalizovani član žirija za izbor mis i univerzalni ekspert, a u Londonu nezdravo ambiciozna nastavnica klavira, koja britansku kraljicu zove ekselencijom. S tim u vidu, moguće naimenovanje za Vašington bilo bi dodatna greška i zbog dokazane nekompetentosti i, da upotrebim pravu reč, brljivosti Marka Đurića u spoljnopolitičkim istupima, počevši od infantilnog hvalisanja o pobedi od 5:0 nad kosovskim Albancima do tetkastog “sram da vas bude” upućenog službenoj predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Osim neiskustvom i izvesnom pretencioznošću bez pokrića, Đurić je obeležen i hipotekom svima poznatih veza sa određenim problematičnim krugovima na severu Кosova. Ovo poslednje bi, uzgred budi rečeno, moglo da se pokaže kao prepreka za dobijanje agremana. Čak i ako bi poveo neke iskusne profesionalce da mu pomognu u zanatskim aspektima funkcije, on ne bi bio dostojan ambasador Srbije u Vašingtonu. To nije posao gde je blagovremeno i dugotrajno aplaudiranje od velike koristi.
Komentari