Ćustić: Kon nas laže – Darija je oličenje neznanja – Život mora pobediti!

Slobodan Ćustić je odigrao na desetine filmskih i pozorišnih uloga, a slavu je stekao već na početku svoje filmske karijere u filmu „Kuduz“ (1989), igrajući lik Bećira Kuduza. Bio je upravnik Beogradskog dramskog pozorišta, a kuriozitet je da je u 58. godini po šesti put postao otac, na čemu mu zavidi većina kolega.

Ćustića smo zatekli u Vrnjačkoj Banji. Kaže da je uvek zaokupljen porodicom, a da trenutno snima porodičnu seriju „Igra sudbine“.

– Planiram da sačuvam svoju porodicu od bolesnih ambicija ljudi koji pokušavaju da potčine i unište čovečanstvo – kaže on, aludirajući na pandemiju kovida-19.

Za Vas kažu da ste jedan od najboljih srpskih glumaca, ali ste, što je još bitnije, i otac šestoro dece. Šta Vi kažete, da li ste bolji umetnik ili roditelj, u kojoj ulozi se bolje snalazite?

– Ne glumim roditelja, to jesam… A umetnik sam kad god mi se pruži prilika.

Danas, u ovom sve izopačenijem sistemu vrednosti, nije lako izvesti decu na pravi put. Čega se kao roditelj najviše plašite?

– Najviše zazirem od poslušnih ljudi, oni su spremni na sve. Opasniji su od svojih zastrašivača i nalogodavaca koji imaju bolesne ideje i monstruozne projekte pandemijskog kriminala… Međutim, Bog, ljubav i život moraju pobediti zlo… Spas će doći od običnih ljudi – policajaca i običnih vojnika, koji neće slepo izvršavati zločinačke naloge. Ti ljudi su se odavno i mnogo izdigli iznad nakaradne kvalifikacije da su glupi i bespogovorni. To su sada prilično obavešteni i pismeni ljudi, koji su samo zaposleni, ali ne i glupi. Bogu hvala.

Obrazovni sistem je prilično devastiran. U trendu su fakulteti na kojima se štancuju diplome i doktorati. Čemu da se nadaju mlađi naraštaji kada bez članske karte i lažne diplome nema budućnosti u ovoj zemlji?

– U celom svetu, a ne samo kod nas, prenošenje znanja je dovedeno u pitanje, tj znanje je jedino i najjače oružje za spas čovečanstva… U Srbiji, kao i u mnogim svetskim državama, mladi nemaju čemu da se nadaju, prosveta je skoro potpuno uništena i baš kao takva je obavezujuća, školsko gradivo svedoči da se bavi zaglupljivanjem i dresurom normalnih ljudi. Ovi ostaci prosvete su mrvice institucije koja je postojala do pre četiri i po godine, kada je počeo sunovrat. Moja supruga Jelena i ja ćemo pokušati da svojoj deci prenesemo bar naše stečeno znanje, jer sadašnje Ministarstvo prosvete se više bavi pretnjama, zabranama, imperativnim preporukama, zdravstvom i socijalnim radom, dakle, samo ne i svojim poslom. Diploma više neće biti merilo znanja, već protokolarna informacija za postavljanje na državne funkcije. Članske karte su oduvek imale težinu… Za sve smo sami zaslužni.

Kako pružiti otpor primitivizmu, govoru mržnje, lažima i skaradnom sadržaju kojima smo svakodnevno izloženi gledajući pre svega televizije s nacionalnom frekvencijom i čitajući opskurne tabloide koji su pod kontrolom vlasti?

– Najjače oružje je znanje! Zbog poslovice „pametniji popušta“ mediokriteti na vlasti su sve brojniji. Mi nećemo da se bavimo svojim životom, lakše je staviti masku sebi i detetu i odahnuti – mi smo lojalni građani i nikog ne ugrožavamo… E, zbog takvog stava, oni će se bavitim našim životima, porodicama…

Da li Vam ponašanje i retorika pojedinih predstavnika vlasti vređa inteligenciju?

– Znam neke ljude koji su bili na vlasti i koji su sada na vlasti, nisu svi isti… Ima profesionalaca, ima i Don Kihota… Pojavile su se neke nove vetrenjače, tehnologija koju smo stvorili dolazi nam glave. Najviše me užasavaju neki politički čelnici ove napaćene države, koji čak i preko života svojih građana i njihove dece, uporno pokušavaju da sprovedu naloge sa zapada. Njihova retorika je toliko ograničena, toliko im se žuri, da čak i ne pamte šta su juče izjavili… Kontradiktorne izjave tzv. „struke“, tj. kriznog štaba su do te mere dovele sve ovo u tako glupu situaciju, da su ljudi počeli praviti viceve na tu temu. Ima ozbiljan broj političara koji su i uradili dosta za svoju državu, ali ovi koji su dirigovani sa zapada i imaju zadatak da nas i ovu državu unište i zatru, malo su jači od prvopomenutih… Ravnotežu, prevagu i spas možemo samo mi doneti.

Nedavno ste na fejsbuku Aleksandra Vulina nazvali budaletinom. Šta Vam smeta kod tog gospodina koji skoro već deceniju obavlja najviše državne dužnosti?

– Gospodin Vulin je u temelju prilično čestit čovek, ali to nije uvek važno. Smeta mi njegovo usko gledište na državne i nacionalne interese Republike Srbije. Smetaju mi poneki njegovi medijski nastupi koji su malo čudni. Smetaju mi svi koji sve ostale nacionalne, verske i seksualne devijante u Srbiji stavljaju ispred većinskog srpskog naroda.

Kakav utisak je na Vas ostavilo držanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Beloj kući, kao i dokument koji je potpisao?

– Nemam pojma šta je potpisao. Nikada ne bih potpisao bilo šta, što bi moglo doneti bilo kakvu štetu mojoj državi i narodu. Nisam političar, te nisam u stanju da procenim, šta je tu bilo primarno… Naravno da mi je smetalo što mu je potureno nešto da potpiše, kao detetu, tj. više mi je smetalo to što on nije, kao briljantan pravnik, prvo pročitao BAŠ sve, pa i najsitnija slova koja saopštavaju suštinu… Mada, ko bi očekivao da jedna svetska velesila šibicari, tj mora nešto da „podmeće“… A ja, s ove tačke gledišta, ne bih potpisao ništa, a naročito, nakon tog podmetanja… Imamo mi Rusiju, Kinu i Indiju uz nas, nije mi jasno zbog čega se pakujemo u tegle, ako to nije… Ja se i dalje sve više nadam da predsednik povlači mnogo lucidnije i dalekosežne poteze, nego što ga mi kapiramo, bez obzira na izvestan broj tih njegovih neobičnih i nerazumljivih poteza i izjava.

Da li se Vučić, kako on to često naglašava, zaista bori za ostvarenje nacionalnih interesa Srbije i na unutrašnjem i na spoljnom planu?

– Možda, samo ne razumemo gde smo i ko sve na nas i kakvim oružjem kidiše, možda je odgovor na ovu moju nedoumicu stravičan, nadam se da nije.

Kojim putem je krenula Srbija pod vođstvom SNS i Aleksandra Vučića?

– Korak nazad, napred dva… Neosporno je da se mnogo izgradilo, da je mnogo otvorenih radnih mesta, da je pokrenuta privreda, mi volimo da popljujemo baš sve, a naročito sebe i svoje. Ko radi, taj i greši… Da nema Kosova i Metohije, sve bi bilo drugačije… Ovako, krpe se posledice prethodnog i pegla se nešto što nismo mi izgužvali. Najviše kvari sve postignuto ova slepa poslušnost svim nalozima zločinačke Svetske zdravstvene organizacije, svima je jasno da je u pitanju psihološko-biološki rat i da ove maske nisu nikakva zaštita, a insistira se na nošenju i slepoj poslušnosti. Nimalo se ne slažem sa stavovima sadašnje vlade oko tzv. Kovida. I ne miriše mi na srećan rasplet… ŽIVOT MORA POBEDITI!