Poslovanja kompanije “Galens doo”, ekskluzivnog investitora novosadske vlasti, je najflagrantniji dokaz da je u Srbiji moguće za svega par godina, od sasvim prosečne kompanije u moru sličnih, prerasti u giganta čije investicije danas prelaze milijardu evra.
Preduslovi za ovakav “ekonomski bum” su odlične političke veze, netransparentna vlasnička struktura, prijatelji na pravim pozicijama i “malo sreće” – da se unapred sazna gde treba kupiti neku “zaparloženu parcelu” koje zatim volšebno postaje najatraktivnije građevinsko zemljište.
Upravo ovako izgleda razvojni put “Galensa doo”, koji je od osnivačkog kapitala od 150.000 dinara, danas glavni novosadski neimar zbog kog se menjaju generalnu urbanistički planovi, planira izmena toka Dunava u projektu “Novi Sad na vodi”, ali i ruše spomenici kulture.
Grade i na stratištima kulture
Pored dvadesetak “manjih” stambenih objekata, Galens je u poslednjih par godina izgradio i tri ogromna stambena kompleksa i hotel, dok su još četiri gradilišta, od naravno istog investitora, u završnoj fazi. Na postojećim gradilištima Galens će Novosađanima ponuditi još 114.000 stambeno – poslovnih kvadratnih metara, čime će ukupna kvadratura koju je Galens napravio od “zaparloženog zemljišta” , kako ih naziva gradonačelnik Novog Sada, bezmalo milion kvadrata. Pored parloga, Galnes u Novom Sadu gradi i na stratištima spomenika kulture, naravno, uz isključivu podršku lokalne vlasti. Grad Novi Sad je verovatno jedan od retkih gradova koji je srušio tragove sopstvenog osnivanja, kako bi mesto ustupio investitiru.
Novosadske trščare, prve kuće iz kojih je praktično nastao Novi Sad, puštane su decenijama da propadaju, iako su bile pod zaštitom i Grada i države. Na kraj im je konačno stala sadašnja vlast 2016. godine, po čijoj direktivi je zahtevano da se sa njih skine zaštita. Nakon što su srušene, otvorila se čistina za Galensov projekat, bombastičnog naziva “Kraljev park”. Ljubaznost gradske vlasti se nije završila tu, već je munjevito izmenjen i Plan detaljne regulacije za taj deo grada.
Po starom GUP na ovoj lokaciji je predviđan veliki park sa turističkim i etno sadržajima, među kojima su trščare trebalo biti glavna atrakcija. No, aktuelna vlast ga je u duhu sopstvene estetike, ali i zarad odlične poslovne prilike, izmenila, preimenovala zemljište u gradsko i time otklonila svaku prepreku za Galesnove bagere.
Vidovito poslovanje
Vidovito, Galens je takođe već kupio i okolne parcele i napravio stambeni kompleks od devet lamela sa ukupno preko 500 stanova, što je u gruboj proceni oko 20.000 kvadratnih metara. Kao i u većini slučajeva kada je Galens investitor, i u ovom slučaju ponavlja se isti obrazac u kom ključnu ulogu opet igraju Miloš Vučević i nadležne gradske službe. Na lokaciji budućeg “Kraljevog parka” je do dolaska Galensa bila dozvoljena izgradnja petospratnica, koje su tokom izgradnje i, naravno, još jednim doterivanjem plana, naprasno porasle za po četiri sprata.
A kad raste spratnost, raste i prihod, te je početna zarada od investicije skočila za par miliona evra. Tih dana je u Novom Sadu drastično porasla i potražnja betona, dobrim delom zahvaljujući Galensu, koji je uporedo zidao još jedan megalomanski projekat, zbog kog su takođe pregaženi ne samo urbanistički uslovi i planovi, već i jedini preostali spomenik kulture posvećen Jermenima i njihovi posmrtni ostaci. Naknadno, ostaci su položeni u adekvatnu grobnicu, a restauriran deo poslednje jermenske crkve je naknadno vraćen i prilepljen na deo fasade monumentalne Galensove “Pupinove palate”, u strogom centru Novog Sada. Zahvaljujući već poznatoj bolećivosti gradske vlasti prema omiljenom investitoru, i ova zgrada je sa prvobitno planiranih 18.000 skočila na 43.000 kvadratnih metara, a šestospratnica narasla na soliter od 14 spratova.
Glasanje “na mig”
Prema paušalnim procenama, porast kvadrature i spratnosti u ovom slučaju je pratio i porast prihoda za oko 25 miliona evra. Po već razrađenom proncipu, Miloš Vučević i njegova uprava su i ovom slučaju izmenili Plan generalne regulacije, tako da opet nije bilo ničeg sporno, ukoliko se izuzme da su Novosađani u centru grada dobili “paradigmu današnjeg društva, koja na potpuno brutalan način obeležava nekontrolisani i ogoljeni neoliberalni poredak i ekstraprofiterstvo”, kako je Pupinovu palate nazvao predsednik Društva arhitekata Novog Sada Slobodan Jović.
Uz takvu podršku i zaleđinu koju mu pruža Grad Novi Sad, legalitet Galensovih urbanističkih poduhvata pravno formalno se ne može osporiti, verovatno dobrim delom zahvaljujći i činjenici da Novi Sad za gradonačelnika ima pravnika, a u skupštini odbornike koji će svaku izmenu planova izglasati “na mig”, ne pitajući se da li će im sutradan pod prozorom nići još jedan faraonski projekat omiljenog gradskog neimara.
Komentari