„Da se ne lažemo, mi nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u Višem sudu. Ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća (kojima se sudi)”, kaže u intervjuu za KRIK Aleksandar Stepanović, jedan od najuticajnijih ljudi srpskog pravosuđa – predsednik Višeg suda u Beogradu.
Stepanović kaže da mu je 2018, kada su formirana odeljenja za borbu protiv korupcije pri tužilaštvu i sudu, donela nadu, ali da su očekivanja izneverena. Po njegovom mišljenju, tužilaštvo je odgovorno što se ne sudi korumpiranim političarima.
„Ono što sud radi je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (Republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila.”
Novinari KRIK-a sa Stepanovićem su razgovarali o problemima u pravosuđu, o odlukama koje je donosio, ali i detaljima iz njegovog profesionalnog uspona koji je, sudeći po napadima tabloida, ugrožen.
Stepanovićeva karijera delom je isprepletena sa uticajnim i misterioznim Aleksandrom Đorđevićem, bivšim šefom obaveštajne agencije BIA i poznanikom sa fakulteta predsednika Aleksandra Vučića.
KRIK otkriva da je, dok je bio advokat, Đorđević svoju kancelariju vodio iz kuće koja je u vlasništvu Stepanovićeve supruge. Predsednik Višeg suda kaže da se u tom periodu „viđao” sa Đorđevićem, ali i da on nije uticao na njegov uspon, kao i da je držao profesionalnu distancu.
„Apsolutno nigde nikakvo njegovo punomoćje nije bilo u predmetima u kojima sam ja postupao, jer smatram da bi možda na neki način došao u sukob interesa i da je to potpuno neprihvatljivo.”
Nakon što je Đorđević postao šef obaveštajne agencije, Zakon o BIA je promenjen i Stepanović je dobio novu moć – da odlučuje o tome koga BIA sme da prisluškuje.
„Ja sam bio na porodičnom nedeljnom ručku i to je na televiziji objavljeno, da je došlo do izmene Zakona o BIA. Niko me nije konsultovao.”
U intervjuu za KRIK kaže da se njegovo poznanstvo sa Đorđevićem, koji je trenutno ambasador u Bosni i Hercegovini, ali i dalje uticajna figura u zemlji, prekinulo. „Više od tri godine nemamo nikakav kontakt.”
Poslednji događaji ukazuju i da se Stepanović našao u nemilosti nekih centara moći, kao i onih čiji rad delom treba da kontroliše. Tabloidi su nedavno objavili serijal tekstova o predsedniku Višeg suda, optužujući ga za nepotizam, što je on demantovao i rekao da su pitanja tabloidima dostavljana upravo iz BIA-e.
U intervju za KRIK kaže da se nalazi na meti jer je počeo otvoreno da govori o pritiscima na sudstvo na sastancima sa međunarodnim organizacijama, kao i u medijima.
„Politički pritisak se ogleda u jednom frekventnom komentarisanju sudskih postupaka koji nisu okončani od najviših predstavnika vlasti. Ta vrsta komentarisanja je vrsta diskreditacije nosilaca pravosudnih funkcija”, kaže Stepanović.
Kao primer navodi slučaj Filipa Koraća– kriminalca protiv kog je početkom godine obustavljena istraga zbog učešća u ubistvu, na šta je predsednik Vučić u javnosti oštro reagovao i rekao kako je „besan”.
Pitali smo Stepanovića i da objasni zbog čega je pojedine sudije sklonio iz odeljenja za organizovani kriminal, od kojih su se neki, poput sudije Vladimira Vučinića, žalili da je vršio pritisak na njih. Objašnjava zbog čega je određene sudije unapredio i kakav je njegov odnos prema ministrima pravde koji su se menjali.
Razgovarali: Stevan Dojčinović, Bojana Jovanović
Nedavno ste se našli na naslovnim stranama domaćih tabloida koji Vas optužuju za nepotizam. U mejlu koji ste poslali „Srpskom telegrafu” naveli ste da znate da pitanja ovom tabloidu dostavlja Bezbedonosno-informativna agencija (BIA)?
Jesam, to sam izjavio i ostajem pri toj izjavi – lično mi je glavni i odgovorni urednik „Srpskog telegrafa” Milan Lađević u 2016. godini saopštio da su pitanja dostavljena iz kabineta Bezbedonosno-informativne agencije (BIA). Tom prilikom su mi saopštena i imena funkcionera Agencije koji su prosledili navedena pitanja. Identična pitanja su mi više puta, u prethodnih nekoliko godina, slata od strane redakcije lista „Srpski telegraf”.
To je zanimljivo, zašto su se BIA i tabloidi okrenuli protiv Vas?
Moj utisak je da je to zbog stavova koje sam iznosio na sesijama koje su organizovali međunarodni subjekti u zemlji, na nekim sastancima, u izjavama koje sam davao u medijima i mislim da je to direktna posledica – što mislim da apsolutno nije prihvatljivo. To je jedan obrazac koji je već viđen i nisam ni prvi ni poslednji, niti mislim da će na tome da se završi. Provladin list napada šefa najvećeg i najznačajnijeg srpskog suda koji govori o činjenici da Viši sud u Beogradu nema nijedan slučaj visoke korupcije. U listu ‘Politika’ sam izneo svoje stavove u pogledu određenih problema u srpskom pravosuđu gde sam u naslovu naveo ‘Sudovi nisu servis izvršne vlasti’.
Vratićemo se kasnije na Vaš odnos sa BIA-om. Možete li nam sada više reći o tim problemima u srpskom pravosuđu, pre svega o političkim pritiscima?
Politički pritisak se ogleda u jednom frekventnom komentarisanju sudskih postupaka koji nisu okončani od najviših predstavnika vlasti. Ta vrsta komentarisanja je vrsta diskreditacije nosilaca pravosudnih funkcija. Moramo da radimo na jačanju svesti nosilaca javnih funkcija da konačno shvate da im je Evropska komisija rekla: ‘Ljudi, nemojte to da radite, to se ne radi u našim demokratijama, to je zabranjeno’.
Zašto bi sudija popustio pod tim izjavama političara?
Zato što smo od krvi od mesa i zato što smo ljudi. Prosto, mi (sudije) smo ljudi koji prate društvene tokove. (Predstavnici vlasti) komentarisanjem postupaka prave javno mnjenje sa tabloidnim naslovnim stranama. Sudije odu na kiosk da kupe papirnate maramice, pa ih vide, pa komšiluk vidi. I to onda negde, ja mogu da pričam u svoje ime da to neće kod mene ništa da promeni, ali u nekom malom mestu može, recimo u okolini Leskovca ili nekog grada u Raškoj.
Koje su po Vašem mišljenju najproblematičnije izjave političara poslednjih godina?
To su komentari na odluke sudija Posebnog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala Višeg suda u Beogradu i bilo je nekoliko na odluke ovde iz Palate pravde (Viši sud) koje su se ticale nekih nosilaca organizovanog kriminala. Recimo, to je bila situacija sa licem koje ne znam ni kako da ga nazovem – da l’ je okrivljeni, da l’ je osumnjičeni, sigurno nije optuženi – u pitanju je Korać.
Filip Korać? (Kontekst za čitaoce: Korać je šef grupe koja švercuje drogu i umešana je u ubistva. Predsednik Aleksandar Vučić u januaru 2019. javno je prekorio tužilaštvo i sud što su obustavili istragu i ukinuli poternicu protiv Koraća)
Da. Tužilaštvo je dopisom obavestilo sud da je odustalo od njegovog gonjenja i sud nije imao alternativu, mi nemamo šta drugo da uradimo nego da obustavimo taj prethodni postupak. Tužilac je neko ko treba da štiti interese države u smislu – ako on smatra da za državu to nije opasno ili da tu nema ništa – on odustaje od toga. Dođete u situaciju da odmah bude – sud je taj koji je oslobodio. Prvo, mi nismo nikog oslobodili, tužilaštvo je odustalo da ga goni. Ali, oni su u kripti neznanog junaka, oni se ne oglašavaju, njih niko ne proziva – mi smo tema.
Taj slučaj je prokomentarisao predsednik Aleksandar Vučić. Znači da je izvršio pritisak na sudstvo?
Nisam rekao da je izvršio pritisak, nego sam rekao kako to kolege sudije osećaju. Mi smo nosioci treće grane vlasti i ako vam neka druga grana vlasti to kaže, a mi u demokratskom društvu treba da smo ravnopravni partneri, odnosno mi smo nezavisni, samostalni, je l’ to onda znači da ovaj drugi može o nama da kaže šta god hoće, bez ikakvih posledica?
Ima li neki slučaj iz organizovanog kriminala koji pamtite, osim Koraća? Dragoslav Kosmajac? (Kontekst za čitaoce: Predsednik Vučić proglasio je Dragoslava Kosmajca najvećim narko-dilerom u zemlji. Nakon toga je Kosmajac uhapšen, ali je slučaj protiv njega pao na sudu.) Da li sa Vaše pozicije tu izjavu predsednika vidite kao jasan pritisak na sud?
Taj Dragoslav Kosmajac je isto bio proglašen najvećim narko-dilerom. To smo svi čuli u sredstvima javnog informisanja, to je bila konferencija za medije. To je slanje određenih poruka, to je poruka javnosti, a sudije su takođe građani – mi smo isto javnost. Ali, da je to tačno što vi pričate, pa sud ne bi oslobodio tog čoveka, ne bi bio pravosnažno oslobođen, da je takav pritisak bio, pa valjda bi bila drugačija odluka. Sudija je radio svoj posao i doneo odluku. Ljudi ne razumeju da mi postupamo na osnovu spisa, da u njima imamo dokaze, a na osnovu tih dokaza odlučujemo. Ne možemo izvan toga da idemo.
Vi ste predsednik suda, jesu li Vam se žalile neke sudije na pritisak?
Sudije su se žalile i mi smo davali saopštenja. To je bilo kod odluke za gospodina Dragana Đilasa gde je „Informeru” zabranjeno, izdata je privremena mera, da piše da Đilas poziva na ubistvo predsednika republike. Mi smo doneli tu odluku i pet dana smo bili tema u tabloidnoj štampi. Ja sam kao starešina organa dao saopštenje da smo bili na meti nekih elektronskih i štampanih medija. Pa, recimo primer, kada je postojao predlog za određivanje pritvora jednom od lidera opozicije, gospodinu Bošku Obradoviću, tu smo isto bili tema.
Rekli ste da nemamo nijedan slučaj visoke korupcije u sudu. To je poprilično jaka tvrdnja. Zašto je tako?
Da se ne lažemo, nemamo nijedan slučaj visoke korupcije. Ja sam imao velika očekivanja u martu 2018. (tada su osnovana odeljenja za sprečavanje korupcije pri sudovima i tužilaštvima u zemlji). Ništa se od toga nije dogodilo. Ja ne mogu vama da pričam o korupciji policajaca koji primaju 20 evra u saobraćaju, ja ne mogu vama da pričam o „Frikomu” gde je žena utajila sladoled iz boksa u Bulavaru kralja Aleksandra. To su presude koje mi donosimo. Razumete me, ja nisam u situaciji da vam kažem – mi smo imali člana srpske vlade, mi smo imali direktora javnog preduzeća. Ja to ne mogu da kažem.
Zašto?
Ono što radimo je ono što nam stigne iz tužilaštva. Kad čitate intervju koleginice Zagorke Dolovac (Republičkog javnog tužioca), mislite da živite u jednoj zemlji, skandinavskoj, blagostanja, gde cveta cveće, gde je potpuno jedna idila. Osnovni zadatak tužilaštva je da prati šta mediji izveštavaju i da vidi da li ima osnovane sumnje u nešto od toga i da prikupi potrebna obaveštenja.
Tužilaštvo kaže da istrage koči policija koja ne postupa po njihovim nalozima.
Ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova ne postupa po tome, to tužilaštvo ne sprečava da tužilac sam ne uđe u ispitivanje tih navoda. Ne treba im policija. On ako hoće da radi svoj posao, njemu treba zapisničar, treba mu asistent, sedne u službeni automobil – dobar dan, legitimišu se, dajte da pogledamo to i to.
Da se vratimo na pritiske. Sem političkih, nekoliko sudija se žalilo da ste Vi vršili pritisak na njih?
Nikada nisam vršio pritiske na svoje kolege, a Viši sud u Beogradu ima ukupno 108 sudija. Naprotiv, opšte je poznata činjenica da sam ih uvek ohrabrivao.
Nekadašnji sudija, danas advokat, Vladimir Vučinić rekao je da ste ga pritiskali da promeni svoju odluku kada je vratio pasoš biznismenu Miroslavu Miškoviću, kome se sudilo zbog utaje poreza. (Više o tome pročitajte na ovom linku)
Ističem da nije bilo pritisaka na njega. Sudija Vučinić nije doneo bilo kakvu odluku u formalno-pravnom smislu, ni rešenje, niti presudu, već je poslao dopis Policijskoj upravi za Grad Beograd kojim je optuženom Miškoviću vratio privremeno, na nedelju dana, putnu ispravu, a za šta je sudska uprava saznala četiri dana kasnije, pošto su stigla novinarska pitanja. Zbog navedenog, uprava suda nije blagovremeno prosledila važne informacije u predmetu koji je u tom trenutku bio izuzetno medijski eksponiran, te sam kolegu u prisustvu predsednika neposredno višeg suda (Apelacionog) Duška Milenkovića pozvao na razgovor, imajući u vidu da je u konkretnom slučaju bilo reči o informaciji od javnog značaja. Sudija Vučinić se tokom tog razgovora na grub i neprimeren način obraćao dvojici starešina, o čemu sam sačinio i službenu belešku. Nakon ovoga, kolega Vučinić je podneo pritužbu Visokom savetu sudstva protiv mene, po kojoj je Visoki savet sudstva jednoglasno doneo odluku sa 10 glasova da predsednik suda nije vršio pritisak. Mislim da se u konkretnom slučaju radilo o fabrikovanju afere koja je poticala iz određenih političko-interesnih struktura, a u cilju moje diskreditacije, imajući u vidu da se u tom trenutku postupalo po predmetu gde se optuženima stavljalo na teret da su oštetili budžet Srbije za iznos od više desetina miliona evra.
Komentari